Napomena: U Becu 1870., Vuk Stefanovic Karadzic

Bio jedan covek pa imao zenu koja je htela svakad da je njena rec starija, a siromah muz morao joj davati za pravo. Jedan put kad su sedili pred kucom, proleti onuda veliko jato zdralova, a jedan zdral pred svima izmakao pozdravo. Gledajuci zena zdralove rece muzu: "Vida, covece, kako onaj zdral napred leti, ono je bas moj!" "Nije, zeno", rekne covek, "ono je prednjak i staresina onih drugih zdralova, a ja sam tvoj staresina, daklen je moj prednjak." "Nije tvoj, nego moj", odgovori zena, i tako nije tvoj nego moj, oni se posvadjaju, te najposlije zena rekne coveku: "Covece, ako ne ce biti moj prednjak, ja cu umreti." "Pa umri", odgovori joj covek, "jedan put nek je i moja starija." Zena legne pak se nacini da je umrla. Lezeci tako celu noc, kad bude u jutru, rekne joj muz: "Ustaj, ili cu sad ici da zovem zene da te okupaju i nameste." "A jeli moj prednjak?" progovori ona, a on joj odgovori: "Nije." A ona rece: "Kad nije, neka me kupaju." Po tom otide muz i dozove zene, te je okupaju i nameste. Onda covek kao naricuci oko nje prisapce joj: "Ustaj, ili idem da te oglase." "A jeli moj prednjak?" zapita ga ona, a kad joj on opet odgovori da nije, ona mu rece: "Kad nije, neka me glase." Kad vec dodje vreme da se sahranjuje, opet joj muz prisapce: "Ustaj, sad ce doci pop i djaci da te prate u groblje." "A jeli moj prednjak?" Zapita zena, a kad joj on opet odgovori da nije, ona rece: "Kad nije, neka me prate." U tome dodje i pop i djaci i svet se iskupi, te je iznesu na avliju te svestenik ocita poslednju molitvu, a covek kao placuci nad njom prisapce joj: "Ustaj, nesrecnico! zar ne vidas da te hoce u raku da te nose?" "A jeli moj prednjak?" upita ona, a kad joj on opet rece da nije, ona odgovori: "E kad nije, neka me u raku nose." Po tom odnesu je u groblje, i kad je spuste u raku, svestenik po obicaju baci na nju zemlje pa ode prvi. Onda muz rekne svetu: "Idite, braco, polagano kuci mojoj, eto odmah i mene, samo hocu da je ja sam zemljom pokrijem tako sam joj se zaverio." Onda svet ko ode ko ne ode, a muz se spusti u raku, pa vikne zeni kroz zaklopac: "Ustaj, prokletnico! Eto hoce zemljom da te zatrpaju." "A jeli moj prednjak?" Zapita ona opet, a kad joj muz odgovori da nije, ona mu rece: "Kad nije, covece, a ti idi kuci, podaj svetu neka jede i pije za moju dusu, a mene neka zatrpaju." Kad muz vidi da nista ne pomaze, on digne zaklopac i rece: "Ustaj! tvoj je prednjak, neka te djavo nosi!" Onda zena djipi onako s pokrovom, pa stade trcati za svetom i vikati: "\Stante, narode, moj je prednjak! moj je prednjak!" A svet kad vidi, pomisli da se povampirila, pa bezi! a kad cu pop gde ona vice: "Moj je prednjak!" pomisli da ona misli njega, pa bezi koliko igda moze, a zena sve pretrcala pa juri za njim vicuci: "\Stani, popo, moj je prednjak!" A kad pop vidi da ce ga stici, padne od straha (?) a ona prodje vicuci: "Moj je prednjak!" i tako otide kuci.