Napomena: U Beèu 1821., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio èovek neo¾enjen, pa ga jedni nudili ðevojkom, drugi udovicom, treæi pu¹tenicom. Sad on nije znao, koju æe uzeti; za¹to su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti ðevojku, ili udovicu, ili pu¹tenicu; a starac mu ka¾e: "Sinko! ja ti na to ne umijem ni¹ta kazati, nego idi premudrome (t. j. Solomunu) on æe ti znati kazati, ¹ta je bolje; pa doði poslije, da mi ka¾e¹, ¹ta ti je rekao." Onda èovek otide k Solomunovu dvoru. Kad doðe pred dvor, pitaju ga sluge, ¹ta æe, a on im ka¾e, da ide premudrome. Onda ga uzme jedan sluga, te ga uvede u dvor, pa pru¾i ruku na jedno dijete, koje bija¹e uzjalo na ¹tap, pa trèi po dvoru. "Eno ono je premudri." Èovek se zaèudi, pa pomisli u sebi: "©ta æe ono dijete meni znati kazati! Ali veæ kad sam do¹ao dovde, ajde da vidim, ¹ta æe reæi!" Pa se onda uputi k Solomunu; a kad doðe k njemu, on stane lijepo sa svojim konjem, pa ga zapita, ¹ta æe, a èovek mu ka¾e sve redom ¹ta je i kako je. Onda mu premudri odgovori: "Ako uzme¹ ðevojku, ti zna¹; ako uzme¹ udovicu, ona zna; ako li uzme¹ pu¹tenicu, èuvaj se moga konja!" pa se onda okrene, i èoveka malo predre krajem ¹tapa preko nogu, i stane opet trkati po dvoru. Onda èovek pomisli u sebi: "Ba¹ sam prava budala! ja mator èovek, pa sam do¹ao ðetetu, da me svjetuje, kako æu se ¾eniti;" pa se vrati na trag, i otide onom starcu, da ga pita, kome ga je poslao po svjet! Kad doðe starcu, i vièuæi na njega i srdeæi se ka¾e mu sve kako je pro¹ao s premudrijem; onda mu starac reèe: "E moj sinko! nije to premudri ni¹ta onako rekao: ako uzme¹ ðevojku, ti zna¹, t.j. ona æe dr¾ati, da ti sve zna¹ bolje od nje, pa æe te slu¹ati kakogoð ti oæe¹; ako uzme¹ udovicu, ona zna, t.j. ona je veæ jednom bila ¾ena, pa sad misli sve da zna; zato neæe te æeti slu¹ati, nego æe sve æeti da ti zapovijeda; ako li uzme¹ pu¹tenicu, èuvaj se moga konja (pa tebe ¹tapom preko nogu), t.j. èuvaj se da te ne o¾e¾e onako, kao ¹to je i prvog mu¾a o¾egla.