Home
Texts
User Agreement
Privacy Policy
Contact
Google

Related links
Link to us

          Cyrillic     Latinic     IPP     KASC  
Up First Prev Next Last

Naslov: Đakon Stefan i dva anđela
Napomena: Objavljena u Beču 1845., Vuk Stefanović Karadžić

Đakon Stefan i dva anđela

Rano rani đakone Stevane
U nedelju pređe jarka sunca,
Pređe sunca i pre leturgije,
On ne ide u bijelu crkvu,
Već on ide u to polje ravno,
Te on seje belicu pšenicu,
Al' eto ti dva putnika stara,
božju su mu pomoć nazivali:
"Božja pomoć, đakone Stevane!"
A on njima lepše odgovara:
"D'o Bog dobro, dva putnika stara!"
Al' besede dva putnika stara:
"Boga tebi, đakone Stevane!
"Koja tebi velika nevolja,
"Te si tako rano uranio
"U nedelju pređe jarkog sunca,
"Pređe sunca i pre leturgije,
"Pa ti seješ belicu pšenicu?
"Ili si se junak pomamio;
"Ili si se danas poturčio,
"Časnog krsta pod noge zgazio,
"Časnog krsta i krasnog zakona,
"I svoju si veru izgubio;
"Te si tako rano uranio
"U nedelju pređe jarkog sunca,
"Pređe sunca i pre leturgije,
"Pa ti seješ belicu pšenicu?"
Al' besedi đakone Stevane:
,O Boga vam dva putnika stara!
"Kad pitate, da vam pravo kažem:
"Ta nisam se junak pomamio,
"Niti sam se danas poturčio,
"Nit' sam svoju veru izgubio,
"Nit' sam krsta pod noge zgazio,
"Časnog krsta i krasnog zakona;
"Već je meni velika nevolja;
"Zašt' ja ranim u mojemu dvoru
"Devet nemo, drugo devet slepo,
,To ja ranim s mojom vernom ljubom;
"I Bog će mi greha oprostiti."
Al' besede dva putnika stara:
,Ajdemote đakonovom dvoru,
Da vidimo đakonovu ljubu,
Što nam radi ljuba đakonova."
Odšetaše đakonovom dvoru,
Al' je ljuba rano uranila
U nedelju pređe jarkog sunca,
Pređe sunca i pre leturgije,
Ona čini belicu pšenicu;
Božju su joj pomoć nazivali:
"Božja pomoć, đakonova ljubo!"
Ona njima lepše odgovara:
"D'o Bog dobro, dva stara putnika!"
Al' besede dva putnika stara:
"Boga tebi đakonova ljubo!
"Koja tebi velika nevolja,
"Te si tako rano uranila,
,Uranila u svetu nedelju
"Pređe sunca i pre leturgije,
"Te ti činiš belicu pšenicu?
,Ili si se mlada pomamila?
"Ili si se danas poturčila
,I svoju si veru izgubila,
"Časnog krsta pod noge zgazila,
,Časnog krsta i krasnog zakona;
"Te si tako rano uranila
"U nedelju pređe jarkog sunca,
"Pređe sunca i pre leturgije,
"Te ti činiš belicu pšenicu?"
Al' besedi đakonova ljuba:
"O Boga vam, dva putnika stara!
"Kad pitate, pravo da vam kažem:
"Ta nisam se mlada pomamila,
"Niti sam se danas poturčila,
"Nit' sam svoju veru izgubila,
"Nit' sam krsta pod noge zgazila,
"Časnog krsta i krasnog zakona;
"Već je meni velika nevolja;
"Zašt' ja ranim u mojemu dvoru
"Devet nemo, drugo devet slepo;
"To ja ranim s mojim gospodarom;
"I Bog će mi greha oprostiti."
Al' besede dva putnika stara:
"O Boga ti, đakonova ljubo!
"Daj ti nama tvoje muško čedo,
"Muško čedo iz kolevke zlatne,
"Da zakoljem' tvoje muško čedo,
"I od čeda krvi da ugrabim',
"Da poškropim' tvoje bele dvore:
"Što je nemo, progovoriće ti,
"Što je slepo, sve će progledati."
Ali misli đakonova ljuba,
Ona misli misli svakojake,
Dok je mlada na jedno smislila,
Pa im dade čedo iz kolevke,
I zaklaše čedo prenejako,
I od čeda krvi ugrabiše,
Poškropiše po belome dvoru:
Što je nemo, progovorilo je,
Što je slepo, sve je progledalo.
Digoše se dva stara putnika
I odoše s Bogom putovati,
Osvrće se đakonova ljuba,
Pa pogleda na zlatnu kolevku,
Al' joj čedo sedi u kolevki,
Pa se igra jabukom od zlata,
Pa besedi đakonova ljuba:
"Mili Bože, na svem tebi fala!
"Gdi dođoše dva putnika stara,
"Zaklaše mi čedo u kolevki,
"I od čeda krvi ugrabiše,
"Poškropiše moje bele dvore,
"Što je nemo, progovorilo je,
"Što je slepo, sve je progledalo,
"Evo čedo sedi u kolevki
"I igra se jabukom od zlata!"
Progovara čedo iz kolevke:
"Slatka majko, moja slatka rano!
"Ono nisu dva putnika stara,
"Već su ono dva Božja anđela."