Glavna strana
Tekstovi
Uslovi kori"stenja
Privatnost
Kontakt informacija
Google

Korisni linkovi
Link prema nama

          'Cirilica     Latinica     IPP     KASC  
Pregled Prvi Preth Sled Poslednji

Naslov: Ženidba Jova Budimlije
Napomena: Objavljena u Beču 1845., Vuk Stefanović Karadžić

Ženidba Jova Budimlije (I)

Kad se ženi Budimlija Jova,
U Janoku isprosi devojku,
Plemenitu Janočkinju Janu,
Pak se Jova mlogo poarčio,
Baš na pero tri tovara blaga;
Al' junaku uda sreća bila:
U koji je danak isprosio,
U onaj se danak razboleo,
Preprosi je od Erdelja bane,
Pak se bane više poarčio,
Baš na pero pet tovara blaga;
Al' i banu uda sreća bila:
U koji je danak isprosio,
U onaj se danak razboleo;
Pak boluju oba mladoženje.
Boga moli Janočkinja Jana:
"Digni, Bože, Budimliju Jovu!
"A umori od Erdelja bana!"
Bog ne sluša gospođe devojke,
Već on čini, što je njemu drago:
Diže bana, ne diže Jovana.
Skupi bane gospodu svatove,
Te Janoku ode po devojku.
Zdravo bane dođe do devojke,
I zdravo se natrag povratio,
Kad su bili pram' bela Budima,
Stala Jana, te gleda Budima,
Budim gledi, grozne suze roni:
"O Budime, velika žalosti!
"Nisam rekla mimo tebe proći,
"Već sam rekla da u tebe dođem,
"Da ja šetam po tebe, Budime,
"A da ljubim Budimliju Jovu."
Al' to niko ne ču od svatova,
Do sam glavom od Erdelja bane,
Pa devojci tijo progovara:
"Ajde, dušo, ne žali Budima,
"Još je lepši Erdelj od Budima,
"A krasniji od Jovana bane."
Ode bane, odvede devojku,
Po tom prođe tri godine dana,
Pridiže se Budimlija Jova,
Pak se Jova kune međ' trgovci:
"Braćo moja, Budimski trgovci!
"Ja se, braćo, već ženiti ne ću,
"Kad je moja odvedena Jana."
Pak sadelja tanku šajku lađu,
Koju voze trideset vesala;
Nakupova svake trgovine,
Ponajviše sjajni ogledala;
Uze s' sobom trideset momaka,
Otište se niz vodu Dunavo,
Ode pravo pod Erdelja grada.
U subotu stiže pod Erdelja,
U subotu, u oči nedelje;
Kad u jutru osvanu nedelja,
Rano rane sedam devojaka,
Da zaite vode na Morišu;
Uze Jova sedam ogledala,
Te dariva sedam devojaka:
"Bogom sestre, vodonoše mlade!
"Bogom sestre, glas'te me po gradu!"
Nji je sedam, a sedam sokaka,
Ode svaka svojijem sokakom,
Poklikoše tanko glasovito:
"O devojke sade isprošene!
"I neveste skoro dovedene!
"Od kako je Erdelj postanuo,
"Nije taka trgovina došla,
"Ni videsmo lepšega trgovca
"Što danaske u svetu nedelju."
A to sluša Janočkinja Jana
Ispred dvora s visoka čardaka,
Desnom rukom zagrlila bana:
"Ao bane, zemlji gospodaru!
"Živo mi je čedo pod pojasom;
"Ili bude muško, il' devojka,
"Tebe valja častiti gospodu,
"A meneka darom darivati,
"Malo mi je gospodskoga dara,
"A u mene bela platna nema!"
Ban je ljubi po gospodskom licu:
"Možeš, Jano, gospođo razumna.
"Prekupiti i svu trgovinu,
"Al' ne možeš bolja gospodara."
Usta Jana rada i vesela.
Sve je ruo venčano obukla,
I nasula džepove dukata,
Uze s' sobom tridest devojaka,
Svakoj dade po tridest dukata,
Te joj drže skute i rukave,
Skute drže da se ne opraše,
A rukave da s' ne kruni zlato;
Ode Jana na vodu Moriša.