|
|
|
Up First Prev Next Last
Naslov: Zenidba Jova Budimlije
Napomena: Objavljena u Becu 1845., Vuk Stefanovic Karadzic
Zenidba Jova Budimlije (I)
Kad se zeni Budimlija Jova,
U Janoku isprosi devojku,
Plemenitu Janockinju Janu,
Pak se Jova mlogo poarcio,
Bas na pero tri tovara blaga;
Al' junaku uda sreca bila:
U koji je danak isprosio,
U onaj se danak razboleo,
Preprosi je od Erdelja bane,
Pak se bane vise poarcio,
Bas na pero pet tovara blaga;
Al' i banu uda sreca bila:
U koji je danak isprosio,
U onaj se danak razboleo;
Pak boluju oba mladozenje.
Boga moli Janockinja Jana:
"Digni, Boze, Budimliju Jovu!
"A umori od Erdelja bana!"
Bog ne slusa gospodje devojke,
Vec on cini, sto je njemu drago:
Dize bana, ne dize Jovana.
Skupi bane gospodu svatove,
Te Janoku ode po devojku.
Zdravo bane dodje do devojke,
I zdravo se natrag povratio,
Kad su bili pram' bela Budima,
Stala Jana, te gleda Budima,
Budim gledi, grozne suze roni:
"O Budime, velika zalosti!
"Nisam rekla mimo tebe proci,
"Vec sam rekla da u tebe dodjem,
"Da ja setam po tebe, Budime,
"A da ljubim Budimliju Jovu."
Al' to niko ne cu od svatova,
Do sam glavom od Erdelja bane,
Pa devojci tijo progovara:
"Ajde, duso, ne zali Budima,
"Jos je lepsi Erdelj od Budima,
"A krasniji od Jovana bane."
Ode bane, odvede devojku,
Po tom prodje tri godine dana,
Pridize se Budimlija Jova,
Pak se Jova kune medj' trgovci:
"Braco moja, Budimski trgovci!
"Ja se, braco, vec zeniti ne cu,
"Kad je moja odvedena Jana."
Pak sadelja tanku sajku ladju,
Koju voze trideset vesala;
Nakupova svake trgovine,
Ponajvise sjajni ogledala;
Uze s' sobom trideset momaka,
Otiste se niz vodu Dunavo,
Ode pravo pod Erdelja grada.
U subotu stize pod Erdelja,
U subotu, u oci nedelje;
Kad u jutru osvanu nedelja,
Rano rane sedam devojaka,
Da zaite vode na Morisu;
Uze Jova sedam ogledala,
Te dariva sedam devojaka:
"Bogom sestre, vodonose mlade!
"Bogom sestre, glas'te me po gradu!"
Nji je sedam, a sedam sokaka,
Ode svaka svojijem sokakom,
Poklikose tanko glasovito:
"O devojke sade isprosene!
"I neveste skoro dovedene!
"Od kako je Erdelj postanuo,
"Nije taka trgovina dosla,
"Ni videsmo lepsega trgovca
"Sto danaske u svetu nedelju."
A to slusa Janockinja Jana
Ispred dvora s visoka cardaka,
Desnom rukom zagrlila bana:
"Ao bane, zemlji gospodaru!
"Zivo mi je cedo pod pojasom;
"Ili bude musko, il' devojka,
"Tebe valja castiti gospodu,
"A meneka darom darivati,
"Malo mi je gospodskoga dara,
"A u mene bela platna nema!"
Ban je ljubi po gospodskom licu:
"Mozes, Jano, gospodjo razumna.
"Prekupiti i svu trgovinu,
"Al' ne mozes bolja gospodara."
Usta Jana rada i vesela.
Sve je ruo vencano obukla,
I nasula dzepove dukata,
Uze s' sobom tridest devojaka,
Svakoj dade po tridest dukata,
Te joj drze skute i rukave,
Skute drze da se ne oprase,
A rukave da s' ne kruni zlato;
Ode Jana na vodu Morisa.
|
|
|