Home
Texts
User Agreement
Privacy Policy
Contact
Google

Related links
Link to us

          Cyrillic     Latinic     IPP     KASC  
Up Next Last

PG 1245 P7x 1964

Pravopis Srpskohrvatskog Jezika

Skolsko izdanje

trece izdanje

Matica Srpska Matica Hrvatska

1964

Pravopisna komisija: Dr Radomir Aleksic, Dr. Aleksandar Belic, Milos Hadzic, Dr Josip Hamm, Dr Mate Hraste, Dr Ljudevit Jonke, Radovan Lalic, Slavko Pavesic, Pavle Rogic, Dr Mihailo Stevanovic, Dr Jovan Vukovic

Prema zakljuccima pravopisne komisije priredili: Dr Ljudevit Jonke i Dr Mihailo Stevanovic

------------------------------------------------------------------------

PRAVOPISNA PRAVILA ~~~~~~~~~~~~~~~~~~

I PISMA SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA

1. -- U srpskohrvatskom jeziku pisemo:

a) latinicom:

a A, b B, c C, c C, c C, d D, dz Dz, dj Dj, e E, f F, g G, h H, i I, j J, k K, l L, lj Lj, m M, n N, nj Nj, o O, p P, r R, s S, s S, t T, u U, v V, z Z, z Z,

-- i

b) cirilicom:

a A, b B, v V, g G, d D, dj Dj, e E, z Z, z Z, i I, j J, k K, l L, lj Lj, m M, n N, nj Nj, o O, p P, r R, s S, t T, c C, u U, f F, h H, c C, c C, dz Dz, s S.

Oba ova pisma imaju po 30 slova, od kojih svako oznacava po jedan glas. Jedino se slovom r, i u latinici i u cirilici, pise glas r ne samo kad je suglasnik vec i kad je samoglasnik, u svim polozajima gd{j}e ima vr{ij}ednost samoglasnika:

a) u sredini r{ij}eci izmedju suglasnika (brzo, brz, drvo, krv, Hrvat, Srbin, trn); b) u pocetku r{ij}eci ispred suglasnika (rdja, rvati se, rt, rzati); c) na kraju r{ij}eci iza suglasnika (zatr, otr, satr); d) ispred samoglasnika o koje je postalo od l (groce, opro, otro, prostro, umro); e) iza samoglasnika koji se nalazi na kraju prvog d{ij}ela slozene r{ij}eci kad drugi njen d{e|i}o pocinje glasom r iza koga dolazi suglasnik (zardjati, porvati se, surzica).

2. -- U cirilici se svaki glas pise po jednim znakom. U latinici se takodje po jednim znakom pisu svi glasovi osim dz, lj, nj, koji se b{el|ilj}eze sa dva znaka: ljudi, njiva, srdzba.

Od r{ij}eci u kojima se u latinici slova dz, lj i nj citaju kao jedan glas treba razlikovati slucajeve gd{j}e se tim slovima oznacavaju skupovi od po dva glasa; npr. nad\ziv{j}eti, pod\zeci, in\jekcija, kon\jugacija.

3. -- U srpskohrvatskom knjizevnom jeziku i skupovi glasova se u pojedinim r{ij}ecima pisu onako kako se izgovaraju: potpetica, napretka, svadba, isceznuti. I to nas pravopis cini fonetskim. Ali se, u dodiru dv{e|i}ju sus{j}ednih r{ij}eci, svi glasovi pisu onako kako se izgovaraju kada se svaka r{ij}ec posebno upotr{ij}ebi: pod petom, pred kucom, s njim, bez njih, a ne: pot petom, pret kucom itd.). Gd{j}ekad, iz odredjenih razloga, i u zasebnim r{ij}ecima odstupamo od pisanja prema izgovoru. Svi ce takvi slucajevi ovd{j}e biti posebno objasnjeni.

II RASTAVLJANJE R{IJ}ECI NA KRAJU REDA

4. -- Kada u pisanju (ili pri stampanju) c{ij}ela r{ij}ec ne moze stati u redu u kome je zapoceta, onda se jedan njezin d{e|i}o prenosi u sl{ij}edeci red, a na m{j}estu gd{j}e se r{ij}ec prelama pise se crtica (-). Pri tome treba imati na umu:

a) Znak za rastavljanje r{ij}eci na kraju reda stavlja se izmedju samoglasnika (kada se vise njih nadje jedan do drugog) ili iza samoglasnika a ispred suglasnika: d{e|i}-onica ili d{e|i}o-nica, moli-oci ili molio-ci, ja-ukati ili jau-kati, li-va-da, ma-li-na, v{j}e-tar, ci-ta-ti, dr-za-ti.

b) Jedan glas, i kad je to samoglasnik, ne treba prenositi; nema potrebe rastavljati r{ij}eci: da-o, ka-o, izgor{e|i}-o. Pogotovo nije dopusteno prenositi ni pojedine suglasnike ni skupove suglasnika; ne moze se rastavljati npr.: duznos-t, ili duzno-st, pris-t, perfek-t ili perfe-kt.

c) Ako se u sredini r{ij}eci nalaze suglasnicki skupovi, u pisanju se znak za prenosenje moze slobodno stavljati ili ispred c{ij}elog suglasnickog skupa ili izmedju pojedinih suglasnika: ze-mlja ili zem-lja, sta-klo ili stak-lo, pti-cji ili ptic-ji, se-stra ili ses-tra ili sest-ra, va-tra ili vat-ra, kompa-ktno ili kompak-tno ili kompakt-no.

Ipak se ne preporucuje da se i suglasnicki skupovi koji su teski za izgovor c{ij}eli prenose na pocetak novog reda, nego je bolje rastavljati: bor-ba, tram-vaj, brat-stvo, skol-ski, ljud-ski, srod-stvo.