Glavna strana
Tekstovi
Uslovi kori"stenja
Privatnost
Kontakt informacija
Google

Korisni linkovi
Link prema nama

          'Cirilica     Latinica     IPP     KASC  
Pregled

Autor: Vojislav Ilic
Naslov: Sveti Sava
Godina: 1889


SVETI SAVA

Ko udara tako pozno u dubinu nocnog mira,
na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira?
"Vec je proslo tavno vece, i nema se ponoc hvata.
Sedi oci, kaludjeri, otvor'te mi teska vrata.
Svetlosti mi dusa hoce, a odmora slabe noge,
klonulo je moje telo, umorne su moje noge. -
Al' je krepka volja moja, sto me nocas vama vodi,
da posvetim zivot rodu, otadzbini i slobodi.
Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,
i sad evo svetlost trazim u skromnome manastiru.
Otvor'te mi, casni oci, manastirska teska vrata,
i primite carskog sina ko najmladjeg svoga brata..."

Zaskripase teska vrata, a nad njima sova prnu
i s krestanjem razvi krila i skloni se u noc crnu.
A na pragu hrama svetog, gde se Bozje ime slavi,
sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi.
On buktinju gore dize, iznad svoje glave svete,
i ugleda, cudeci se, bezazleno boso dete.
Visoko mu bledo celo, pomrsene guste vlasi,
ali celo uzviseno, bozanstvena mudrost krasi.
Za ruku ga starac uze, poljubi mu celo bledo,
a kroz suze prosaputa: "Primamo te, milo cedo."

* * *

Vekovi su prohujali, od cudesne one noci,-
vekovi su prohujali i mnogi ce joste proci.
Al' to dete joste zivi, jer njegova zivi slava,
jer to dete bese Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava.

Vojislav Ilic 1889.