1. Tada odgovori Elifas Temanac i reèe:

2. Ako ti progovorimo, da ti neæe biti dosadno? Ali ko bi se mogao uzdr¾ati da ne govori?

3. Gle, uèio si mnoge, i ruke iznemogle krepio si;

4. Reèi su tvoje podizale onog koji pada¹e, i utvrðivao si kolena koja klecahu.

5. A sada kad doðe na tebe, klonuo si; kad se tebe dotaèe, smeo si se.

<Prièe 24:10> <Luka 4:23>

6. Nije li pobo¾nost tvoja bila uzdanje tvoje? I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje?

<Jov 1:1> <Prièe 3:26>

7. Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebljeni?

8. Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju, to i ¾anju.

<Psal. 7:14>

9. Od dihanja Bo¾ijeg ginu, i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih.

10. Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi laviæima satiru se.

<Jov 29:17> <Psal. 3:7>

11. Lav gine nemajuæi lova, i laviæi rasipaju se.

<Psal. 34:10>

12. Jo¹ doðe tajno do mene reè, i uho moje doèu je malo.

13. U mislima o noænim utvarama, kad tvrd san pada na ljude,

<Jov 33:15>

14. Strah poduze me i drhat, od kog ustrepta¹e sve kosti moje,

15. I duh proðe ispred mene, i dlake na telu mom nakostre¹i¹e se.

<Psal. 104:4> <Mat. 14:26>

16. Stade, ali mu ne poznah lica; prilika be¹e pred oèima mojim, i æuteæi èuh glas:

17. Eda li je èovek pravedniji od Boga? Eda li je èovek èistiji od Tvorca svog?

18. Gle, slugama svojim ne veruje, i u anðela svojih nalazi nedostataka;

<Jov 15:15> <2 Pet. 2:4>

19. A kamoli u onih koji stoje u kuæama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se br¾e nego moljac.

<1 Kor. 3:7>

20. Od jutra do veèera satru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi.

<Isa. 38:12>

21. Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.