1. A meseca Nisana godine dvadesete Artakserksa cara be¹e vino pred njim, i ja uzev¹i vino dadoh ga caru. A pre ne bejah neveseo pred njim.

<Jezd. 7:1> <Nem. 1:11>

2. I reèe mi car: ©to si lica neveselog, kad nisi bolestan? Nije drugo nego tuga u srcu. A ja se upla¹ih vrlo.

<Prièe 15:13>

3. I rekoh caru: Da je ¾iv car do veka! Kako ne bih bio lica neveselog, kad je grad gde su grobovi mojih otaca opusteo i vrata mu ognjem spaljena?

<3 Moj. 26:31> <1 Car. 1:31> <Nem. 1:3> <Psal. 137:5> <Dan. 2:4> <Dan. 5:10> <Dan. 6:6>

4. A car mi reèe: ©ta hoæe¹? Tada se pomolih Bogu nebeskom,

<1 Sam. 1:13> <Nem. 1:11> <Prièe 3:6>

5. I rekoh caru: Ako je ugodno caru i ako ti je mio sluga tvoj, po¹lji me u Judeju u grad gde su grobovi otaca mojih da ga sagradim.

6. A car mi reèe, a ¾ena njegova seða¹e do njega: Koliko ti vremena treba na put, i kad æe¹ se vratiti? I bi ugodno caru, i pusti me kad mu kazah vreme.

<Nem. 5:14>

7. Potom rekoh caru: Ako je ugodno caru, da mi se da knjiga na knezove preko reke da me prate dokle ne doðem u Judeju,

8. I knjiga na Asafa, èuvara ¹ume careve da mi da drva za brvna na vrata od dvora uz dom Bo¾ji i za zid gradski i za kuæu u koju æu uæi. I dade mi car, jer dobra ruka Boga mog be¹e nada mnom.

<Jezd. 5:5> <Jezd. 10:6> <Jezd. 10:9> <Nem. 3:7> <Prièe 21:1> <Isa. 66:14> <Dan. 1:9> <Dela 7:10>

9. I tako doðoh sa knezovima preko reke, i dadoh im knjige careve. A car posla sa mnom vojvode i konjike.

10. A kad to èu Sanavalat Oronjanin i Tovija, sluga Amonac, bi im vrlo mrsko ¹to doðe èovek da se postara za dobro sinovima Izrailjevim.

<Jest. 10:3> <Jer. 41:10>

11. Potom doðoh u Jerusalim, i bih onde tri dana.

<Jezd. 8:32> <Jezd. 8:36>

12. Pa ustah noæu s nekoliko ljudi, a nikom ne kazah ¹ta mi je Bog moj dao u srce da uèinim u Jerusalimu; i ne imah kljuseta sa sobom osim onog na kome jahah.

13. I iziðoh noæu na vrata od doline, na izvor zmajevski, i na vrata gnojna, i razgledah zidove jerusalimske kako behu razvaljeni i kako mu vrata behu ognjem popaljena.

<2 Dn. 26:2> <Nem. 1:3> <Nem. 3:13> <Nem. 3:14> <Jer. 5:10>

14. Otuda proðoh na izvorska vrata i na carsko jezero, a onde ne be¹e mesta da kljuse poda mnom preðe.

<2 Car. 20:20> <2 Dn. 32:30> <Nem. 3:15> <Nem. 12:37>

15. Zato jahah uz potok po noæi i razgledah zid, pa se vratih na vrata od doline, i tako doðoh natrag.

<2 Sam. 15:23> <Jer. 31:40> <Jovan 18:1>

16. Ali poglavari ne znahu kuda sam i¹ao ni ¹ta sam radio, jer dotada ne bejah ni¹ta rekao ni Judejcima ni sve¹tenicima ni knezovima ni poglavarima ni drugima koji upravljahu poslom.

17. Zato im rekoh: Vidite u kakvom smo zlu, Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem; dajte da zidamo zidove jerusalimske, da vi¹e ne budemo rug.

<1 Sam. 11:2> <2 Car. 25:10> <Nem. 1:3> <Nem. 3:15> <Psal. 44:13> <Isa. 5:5> <Jer. 24:9> <Plaè 3:45> <Jezek. 5:14>

18. I kazah im kako je dobra ruka Boga mog nada mnom i reèi careve koje mi je rekao. Tada reko¹e: Ustanimo i zidajmo. I ukrepi¹e im se ruke na dobro.

<2 Sam. 2:7>

19. A kad to èu Sanavalat Oronjanin i Tovija, sluga Amonac i Gisem Arapin, podsmeva¹e nam se i ruga¹e nam se govoreæi: ©ta to radite? Da se neæete odmetnuti caru?

<Psal. 44:13> <Psal. 79:4> <Jer. 41:10>

20. A ja im odgovorih i rekoh: Bog nebeski daæe nam sreæu, a mi, sluge Njegove ustasmo i zidamo; ali vi nemate dela ni prava ni spomena u Jerusalimu.

<Jezd. 4:3> <Psal. 127:1> <Jovan 4:9> <Rim. 8:31>