1. A kad se to svr¹i, pristupi¹e k meni knezovi govoreæi: Narod Izrailjev i sve¹tenici i Leviti nisu se odvojili od naroda zemaljskih radi gadova njihovih, od Hananeja, Heteja, Ferezeja, Jevuseja, Amonaca, Moavaca, Misiraca i Amoreja.

<5 Moj. 12:30> <Nem. 9:2>

2. Jer uze¹e kæeri njihove sebi i sinovima svojim, te se pome¹a sveto seme s narodima zemaljskim; i ruka sve¹tenièka i glavarska be¹e prva u tom prestupu.

<2 Moj. 22:31> <5 Moj. 7:3> <Jezd. 10:10> <2 Kor. 6:14>

3. I kad èuh to, razdreh haljinu svoju i pla¹t svoj, i skuboh kosu s glave svoje i bradu svoju, i sedoh tu¾an.

<Psal. 143:4> <Isa. 15:2>

4. I skupi¹e se k meni svi koji se bojahu reèi Boga Izrailjevog za prestup onih koji doðo¹e iz ropstva, a ja seðah tu¾an do veèernje ¾rtve.

<2 Moj. 29:39> <2 Moj. 29:41> <Jezd. 10:3> <Isa. 66:2>

5. A o veèernjoj ¾rtvi ustah od jada svog u razdrtoj haljini i pla¹tu, klekav¹i na kolena svoja ra¹irih ruke svoje ka Gospodu Bogu svom,

<2 Moj. 9:29> <2 Dn. 6:12> <Dan. 9:21>

6. I rekoh: Bo¾e moj! Stidim se i sramim se podignuti oèi svoje k Tebi, Bo¾e moj; jer bezakonja na¹a namno¾i¹e se svrh glave i krivice na¹e narasto¹e do neba.

<2 Dn. 28:9> <Jezd. 9:10> <Jer. 51:9> <Dan. 9:7>

7. Od vremena otaca svojih do danas pod krivicom smo velikom, i za bezakonja svoja bismo predani mi i carevi na¹i i sve¹tenici na¹i u ruke carevima zemaljskim pod maè, u ropstvo, u grabe¾ i u sramotu, kao ¹to se vidi danas.

<5 Moj. 28:36> <Psal. 106:6> <Dan. 9:6>

8. A sada zaèas doðe nam milost od Gospoda Boga na¹eg, te nam ostavi ostatak i dade nam klin u svetom mestu svom da bi prosvetlio oèi na¹e Bog na¹ i dao nam da malo odahnemo u ropstvu svom.

<Psal. 13:3> <Isa. 22:23>

9. Jer roblje smo, ali u ropstvu na¹em nije nas ostavio Bog na¹, nego nam dade te naðosmo milost pred carevima persijskim dav¹i nam da odahnemo da podignemo dom Boga svog i opravimo pustoline njegove, i dav¹i nam ogradu u Judeji u Jerusalimu.

<Jezd. 7:28> <Nem. 9:36> <Psal. 136:23> <Isa. 5:2>

10. Sada dakle ¹ta da ka¾emo, Bo¾e na¹, posle toga? Jer ostavismo zapovesti Tvoje,

11. Koje si zapovedio preko sluga svojih proroka govoreæi: Zemlja u koju idete da je nasledite zemlja je neèista od neèistote naroda zemaljskih, s gadova njihovih, kojima je napuni¹e od kraja do kraja u neèistoti svojoj.

12. I zato kæeri svojih ne dajite za sinove njihove, i kæeri njihovih ne uzimajte za sinove svoje, i ne tra¾ite mir njihov ni dobro njihovo do veka da biste se okrepili, jeli dobra one zemlje i ostavili je u nasledstvo sinovima svojim doveka.

<1 Moj. 18:19> <2 Moj. 23:32> <5 Moj. 7:3> <5 Moj. 23:6> <Is.N. 23:12> <2 Dn. 19:2> <Prièe 13:22> <Mat. 5:43>

13. I posle svega ¹to doðe na nas za zla dela na¹a i za veliku krivicu na¹u, jer si nas, Bo¾e na¹, pokarao manje nego ¹to gresi na¹i zaslu¾uju, i dao si nam ostatak ovakav,

<Jov 11:6> <Psal. 103:10>

14. Eda li æemo opet prestupati zapovesti Tvoje i prijateljiti se s ovim gadnim narodima? Ne bi li se razgnevio na nas dokle nas ne bi potro da ni jedan ne ostane i ne izbavi se?

<2 Moj. 23:32> <Sud. 2:2> <Jovan 5:14> <2 Kor. 6:14> <2 Pet. 2:20>

15. Gospode Bo¾e Izrailjev! Ti si pravedan, jer ostasmo ostatak, kao ¹to sa vidi danas. Evo mi smo pred Tobom s krivicom svojom, premda se ne mo¾e stajati pred Tobom za to.

<Nem. 9:33> <Psal. 130:3> <Dan. 9:14> <Rim. 3:19>