1. Osam godina be¹e Josiji kad poèe carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu.

<1 Car. 3:7> <2 Car. 22:1> <1 Dn. 3:14> <2 Dn. 35:25>

2. On èinja¹e ¹to je pravo pred Gospodom i hoða¹e putevima Davida oca svog i ne odstupa¹e ni nadesno ni nalevo.

3. Jer osme godine carovanja svog, dok jo¹ be¹e dete, poèe tra¾iti Boga Davida oca svog; a dvanaeste godine poèe èistiti Judeju i Jerusalim od visina i od lugova i od likova rezanih i livenih.

<1 Sam. 1:24> <1 Car. 13:2> <2 Dn. 15:2> <2 Dn. 33:17> <2 Dn. 33:22> <2 Dn. 34:33> <Psal. 119:9> <Prièe 8:17> <Prop. 12:1> <2 Tim. 3:15>

4. Jer pred njim raskopa¹e oltare Valima, i likove sunèane koji behu na njima iseèe, i gajeve, i likove rezane i livene izlomi i satre, i razasu po grobovima onih koji im prinosi¹e ¾rtve;

<2 Moj. 32:20> <2 Car. 23:6> <Psal. 9:16> <Dan. 4:25>

5. A kosti sve¹tenièke sa¾e¾e na oltarima njihovim; i oèisti Judeju i Jerusalim;

<1 Car. 13:2>

6. Tako i gradove Manasijine i Jefremove i Simeunove i do Neftalima, i pusto¹i njihove unaokolo.

7. I tako obori oltare i gajeve, i likove izlomi i satre, i sve likove sunèane iseèe po svoj zemlji Izrailjevoj; potom se vrati u Jerusalim.

<5 Moj. 9:21>

8. A osamnaeste godine carovanja svog po¹to oèisti zemlju i dom, posla Safana sina Azalijinog i Masiju zapovednika gradskog i Joaha sina Joahazovog, pametara, da se opravi dom Gospoda Boga njegovog.

<2 Car. 22:3>

9. I oni otido¹e ka Helkiji, poglavaru sve¹tenièkom, i preda¹e novce donesene u dom Bo¾ji, koje skupi¹e Leviti vratari od sinova Manasijinih i Jefremovih i od svega ostatka Izrailjevog, i od svega Jude i Venijamina, pa se vrati¹e u Jerusalim;

<2 Car. 12:4> <2 Dn. 34:14>

10. I dado¹e nastojnicima nad poslom, koji behu nad domom Gospodnjim, a oni ih davahu poslenicima koji raðahu u domu Gospodnjem opravljajuæi ¹to je tro¹no i utvrðujuæi dom;

11. Davahu drvodeljama i kamenarima da se kupuje kamenje tesano i drvo za grede i da se pobrvnaju kuæe koje behu razvalili carevi Judini.

12. A ti ljudi raðahu verno posao; i nad njima behu postavljeni Jat i Ovadija Leviti od sinova Merarijevih, i Zaharija i Mesulam od sinova Katovih da nastoje oko posla; i ti Leviti svi umehu udarati u sprave muzièke.

<2 Car. 12:15> <Nem. 7:2> <Prièe 28:20> <1 Kor. 4:2>

13. I behu nad nosiocima i nad svim poslenicima u svakoj slu¾bi, i pisari i upravitelji i vratari behu Leviti.

<1 Dn. 23:4> <Jer. 8:8> <Mat. 26:3>

14. I kad izno¹ahu novce donesene u dom Gospodnji, naðe Helkija sve¹tenik knjigu zakona Gospodnjeg danog preko Mojsija.

<5 Moj. 31:24> <2 Dn. 34:21>

15. I kaza Helkija Safanu pisaru i reèe: Naðoh zakonik u domu Gospodnjem. I dade Helkija knjigu Safanu.

16. A Safan odnese knjigu caru i javi mu govoreæi: Sluge tvoje rade sve ¹to im je zapoveðeno.

17. Jer pokupiv¹i novce ¹to se naðo¹e u domu Gospodnjem, dado¹e ih nastojnicima i poslenicima.

18. I jo¹ kaza Safan pisar caru govoreæi: Knjigu mi dade Helkija sve¹tenik. I proèita je Safan caru.

19. A kad car èu ¹ta govori zakon, razdre haljine svoje.

<5 Moj. 28:1> <5 Moj. 28:66> <Is.N. 2:13> <2 Dn. 34:27> <Nem. 8:9> <Psal. 119:120> <Avak. 3:16> <Rim. 7:7> <Rim. 7:13> <Gal. 3:10>

20. I zapovedi car Helkiji i Ahikamu sinu Safanovom i Avdonu sinu Mihejinom i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevom govoreæi:

21. Idite upitajte Gospoda za me i za ostatak u Izrailju i Judi radi reèi knjige ove ¹to se naðe, jer je velik gnev Gospodnji koji se izlio na nas zato ¹to oci na¹i ne dr¾a¹e reèi Gospodnje da èine sve onako kako je napisano u ovoj knjizi.

<2 Car. 17:6>

22. I tako otide Helkija i ljudi carevi k Oldi proroèici, ¾eni Saluma sina Tekuja sina Asre riznièara, a ona seða¹e u Jerusalimu u drugom kraju, i govori¹e s njom o tom.

<2 Moj. 15:20> <Sud. 4:4> <2 Car. 22:14> <Dela 21:9>

23. A ona im reèe: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ka¾ite èoveku koji vas je poslao k meni:

24. Ovako veli Gospod: Evo pustiæu zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve kletve napisane u knjizi, koju su proèitali caru Judinom.

<Is.N. 23:16> <2 Dn. 36:6> <2 Dn. 36:21> <Jer. 25:9> <Zah. 1:6>

25. Zato ¹to me ostavi¹e i kadi¹e drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih, zato æe se izliti gnev moj na to mesto i neæe se ugasiti.

26. A caru Judinom koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu recite: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev za reèi koje si èuo:

<2 Car. 22:18>

27. ©to je omek¹alo srce tvoje i ponizio si se pred Bogom kad si èuo ¹ta je rekao za to mesto i za stanovnike njegove, i poniziv¹i se preda mnom razdro si haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usli¹ih tebe, veli Gospod.

<Psal. 51:17> <Psal. 86:5>

28. Evo, ja æu te pribrati k ocima tvojim, i na miru æe¹ biti pribran u grob svoj, i neæe¹ videti svojim oèima zlo koje æu pustiti na to mesto i na stanovnike njegove. I kaza¹e to caru.

29. Tada posla car te skupi sve stare¹ine Judine i jerusalimske.

<2 Car. 23:1>

30. I otide car u dom Gospodnji i svi ljudi iz zemlje Judine i Jerusalimljani, i sve¹tenici i Leviti i sav narod, malo i veliko, i proèita im sve reèi knjige zavetne, koja se naðe u domu Gospodnjem.

31. I car stojeæi na svom mestu zadade veru pred Gospodom da æe iæi za Gospodom i dr¾ati zapovesti Njegove i svedoèanstva Njegova i uredbe Njegove svim srcem i svom du¹om svojom vr¹eæi reèi tog zaveta napisane u toj knjizi.

<2 Car. 11:14>

32. I kaza, te prista¹e svi koji se naðo¹e u Jerusalimu i u plemenu Venijaminovom; i èinjahu Jerusalimljani po zavetu Boga, Boga otaca svojih.

33. I ukide Josija sve gadove po svim krajevima sinova Izrailjevih, i uèini, te svi koji behu u Izrailju slu¾ahu Gospodu Bogu svom. Svega veka njegovog ne odstupi¹e od Gospoda Boga otaca svojih.

<1 Car. 11:5> <Jer. 3:10>