1. Posle tih stvari i po¹to se one utvrdi¹e, doðe Senahirim car asirski, i uðe u zemlju Judinu, i opkoli tvrde gradove, i mi¹lja¹e ih osvojiti.

<2 Car. 18:13>

2. A kad vide Jezekija gde doðe Senahirim i gde se okrenu da udari na Jerusalim,

3. Uèini veæe s knezovima svojim i s junacima svojim da zaroni izvore vodene, koji behu iza grada, i pomogo¹e mu.

<Isa. 22:8> <Naum 3:14>

4. Jer se sabra mno¹tvo naroda, te zaroni¹e sve izvore i potok koji teèe posred zemlje govoreæi: Za¹to kad doðu carevi asirski da naðu toliko vode?

5. I ohrabri se, te ozida vas zid oboreni, i podi¾e kule, i spolja ozida jo¹ jedan zid; i utvrdi Milon u gradu Davidovom, i naèini mnogo oru¾ja i ¹titova.

<2 Sam. 5:9> <2 Dn. 25:23> <Prièe 25:28> <Isa. 22:9>

6. I postavi vojvode nad narodom, i sabra ih k sebi na ulicu kod vrata gradskih, i govori im ljubazno i reèe:

7. Budite slobodni i hrabri, ne bojte se i ne pla¹ite se cara asirskog ni svega mno¹tva ¹to je s njim, jer je s nama veæi nego s njim.

<5 Moj. 31:6> <Is.N. 1:6> <2 Car. 6:16> <2 Dn. 20:15>

8. S njim je mi¹ica telesna a s nama je Gospod Bog na¹ da nam pomogne i da bije na¹e bojeve. I narod se osloni na reèi Jezekije cara Judinog.

<4 Moj. 14:9> <5 Moj. 20:1> <5 Moj. 20:4> <2 Dn. 13:12> <Psal. 18:2> <Jer. 17:5> <Amos 5:14> <Rim. 8:31> <1 Jov. 4:4>

9. Potom Senahirim car asirski dok be¹e na Lahisu sa svom silom svojom, posla sluge svoje u Jerusalim k Jezekiji caru Judinom i ka svemu narodu Judinom koji be¹e u Jerusalimu, i poruèi:

<2 Car. 18:17>

10. Ovako veli Senahirim car asirski: U ¹ta se uzdate, te stojite u Jerusalimu zatvoreni?

<2 Car. 18:19>

11. Ne nagovara li vas Jezekija da vas pomori glaðu i ¾eðu govoreæi: Gospod Bog na¹ izbaviæe nas iz ruke cara asirskog?

12. Nije li taj Jezekija oborio visine njegove i oltare njegove, i zapovedio Judi i Jerusalimljanima govoreæi: Klanjajte se samo pred jednim oltarom i na njemu kadite?

13. Eda li ne znate ¹ta sam uèinio ja i moji stari od svih naroda na zemlji? Jesu li bogovi naroda zemaljskih mogli izbaviti zemlju svoju iz mojih ruku?

<2 Car. 18:33> <Psal. 115:4>

14. Koji je izmeðu svih bogova onih naroda koje zatr¹e oci moji, mogao izbaviti svoj narod iz mojih ruku, da bi mogao va¹ Bog vas izbaviti iz moje ruke?

15. Nemojte dakle da vas vara Jezekija i da vas tako nagovara, i ne verujte mu; jer nijedan bog nijednog naroda ili carstva nije mogao izbaviti narod svoj iz mojih ruku ni iz ruku mojih otaca, a kamoli æe va¹i bogovi izbaviti vas iz mojih ruku?

<2 Moj. 5:2> <Jovan 19:10>

16. I jo¹ vi¹e govori¹e sluge njegove na Gospoda Boga i na Jezekiju, slugu Njegovog.

17. A i knjigu napisa ru¾eæi Gospoda Boga Izrailjevog i govoreæi na Nj reèima: Kao ¹to bogovi naroda zemaljskih nisu izbavili svoj narod iz mojih ruku, tako neæe ni Bog Jezekijin izbaviti narod svoj iz mojih ruku.

<2 Car. 19:9>

18. I vikahu glasno judejski narodu jerusalimskom koji be¹e na zidu da ih upla¹e i smetu da bi uzeli grad.

<2 Car. 18:28> <Isa. 36:13>

19. I govorahu o Bogu jerusalimskom kao o bogovima naroda zemaljskih, koji su delo ruku èoveèjih.

<5 Moj. 4:28> <Psal. 115:4> <Isa. 10:10> <Jer. 1:16> <Os. 8:5>

20. Tada se pomoli toga radi car Jezekija i prorok Isaija sin Amosov, i vapi¹e k nebu.

21. I posla Gospod anðela, koji pobi sve junake i vojvode i knezove u vojsci cara asirskog, te se vrati sa sramotom u svoju zemlju. I kad uðe u kuæu svog boga, ubi¹e ga onde maèem koji iziðo¹e iz bedara njegovih.

22. Tako saèuva Gospod Jezekiju i narod jerusalimski od ruku Senahirima cara asirskog i od ruku svih drugih, i èuva ih na sve strane.

<2 Car. 19:30> <Psal. 18:48>

23. I mnogi dono¹ahu dare Gospodu u Jerusalim i zaklade Jezekiji caru Judinom; i od tada se uzvisi pred svim narodima.

<1 Dn. 29:25> <2 Dn. 1:1>

24. U to vreme razboli se Jezekija na smrt, i pomoli se Gospodu, koji mu progovori i uèini mu èudo.

<Isa. 38:1>

25. Ali Jezekija ne postupi prema dobru koje mu se uèini, jer se ponese srce njegovo; zato se podi¾e na nj gnev i na Judu i na Jerusalim.

<5 Moj. 8:12> <5 Moj. 8:17> <5 Moj. 32:6> <2 Dn. 24:18> <2 Dn. 25:19> <Jezek. 31:11> <Luka 17:17> <1 Pet. 5:5>

26. Ali se ponizi Jezekija zato ¹to se be¹e ponelo srce njegovo, i on i Jerusalimljani, te ne doðe na njih gnev Gospodnji za ¾ivota Jezekijinog.

<2 Car. 20:19> <Jer. 26:18>

27. A ima¹e Jezekija vrlo veliko blago i slavu; i naèini sebi riznice za srebro i zlato i za drago kamenje i za mirise i za ¹titove i za svakojake zaklade,

<2 Car. 20:13>

28. I staje za dohode od ¾ita i od vina i od ulja, i staje za svakojaku stoku, i torove za ovce.

29. I gradove sazida sebi, i ima¹e mnogo stoke, i ovaca i goveda, jer mu Bog dade veoma veliko blago.

<1 Dn. 29:12>

30. Isti Jezekija zagradi gornji izvor vode Giona, i pravo je svede dole na zapadnu stranu grada Davidovog; i be¹e sreæan Jezekija u svakom poslu svom.

<Isa. 22:8> <Isa. 22:9>

31. Samo kad doðo¹e poslanici knezova vavilonskih, koji posla¹e k njemu da raspitaju za èudo koje bi u zemlji, ostavi ga Bog da bi ga isku¹ao, da bi se znalo sve ¹to mu je u srcu.

<1 Moj. 22:1> <Isa. 39:1> <Jovan 1:12>

32. A ostala dela Jezekijina i milosti njegove, eto, to je zapisano u utvari proroka Isaije, sina Amosovog i u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim.

<2 Car. 18:1> <Isa. 36:1>

33. I poèinu Jezekija kod otaca svojih, i pogrebo¹e ga iznad grobova sinova Davidovih; i uèini¹e mu na smrti èast svi Judejci i Jerusalimljani. A na njegovo se mesto zacari Manasija, sin njegov.

<1 Sam. 2:30> <Isa. 14:18>