1. Tada sav narod Judin uze Oziju, kome be¹e ¹esnaest godina, i zacari¹e ga na mesto oca njegovog Amasije.

2. On sazida Elat povrativ¹i ga Judi po¹to car poèinu kod otaca svojih.

3. Oziji be¹e ¹esnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu be¹e ime Jeholija iz Jerusalima.

4. On èinja¹e ¹to je pravo pred Gospodom sasvim kako je èinio Amasija otac njegov.

5. I tra¾a¹e Boga dokle ¾iv be¹e Zaharija koji razumeva¹e utvare Bo¾ije; i dokle god tra¾a¹e Gospoda, dava¹e mu sreæu Bog.

<1 Moj. 41:15> <2 Dn. 24:2> <2 Dn. 29:1> <Dan. 1:17> <Dan. 2:19>

6. Jer iza¹av vojeva¹e s Filistejima, i obori zidove Gatu i zidove Javni i zidove Azotu; i sazida gradove u zemlji azotskoj i po Filistejima.

<2 Dn. 21:16> <Isa. 14:29>

7. I Bog mu pomo¾e protiv Filisteja i protiv Arapa, koji ¾ivljahu u Gurvalu, i protiv Amonaca.

<1 Dn. 5:20> <2 Dn. 14:11> <Dela 26:22>

8. I Amonci davahu darove Oziji, i raznese se ime njegovo do Misira, jer osili veoma.

<1 Moj. 19:38> <1 Sam. 11:1> <2 Sam. 8:2> <2 Dn. 17:11>

9. I sazida Ozija kule u Jerusalimu na vratima na uglu, i na vratima u dolu, i na uglu, i utvrdi ih.

<1 Car. 14:13> <Nem. 3:19> <Zah. 14:10>

10. Sazida i u pustinji kule, i iskopa mnogo studenaca, jer ima¹e mnogo stoke u dolinama i u ravnicama, i ratara i vinogradara po brdima i na Karmilu, jer mu mila be¹e poljska radnja.

<2 Dn. 21:16>

11. I ima¹e Ozija ubojitu vojsku, koja iða¹e u rat u èetama brojem, kako ih izbroja Jeilo pisar i Masija upravitelj, pod upravom Ananije vojvode carevog.

12. Svega na broj be¹e glavara domova otaèkih hrabrih junaka dve hiljade i ¹est stotina,

13. A pod njihovom rukom vojske tri stotine i sedam hiljada i pet stotina hrabrih vojnika, da poma¾u caru protiv neprijatelja.

14. I naèini Ozija svoj vojsci ¹titove i koplja i ¹lemove i oklope i lukove i kamenje za praæke.

15. I naèini u Jerusalimu bojne sprave vrlo ve¹to izmi¹ljene da stoje na kulama i na uglovima da meæu strele i veliko kamenje; i raznese se ime njegovo daleko, jer mu se divno pomaga¹e dokle osili.

16. Ali kad osili, ponese se srce njegovo, te se pokvari, i sagre¹i Gospodu Bogu svom, jer uðe u crkvu Gospodnju da kadi na oltaru kadionom:

<5 Moj. 8:14> <5 Moj. 32:15> <1 Sam. 13:9> <2 Car. 16:12> <2 Dn. 16:12> <2 Dn. 25:19> <Avak. 2:4> <Kol. 2:18>

17. A za njim uðe Azarija sve¹tenik i s njim osamdeset sve¹tenika Gospodnjih hrabrih ljudi;

<1 Dn. 6:10>

18. I opre¹e se caru Oziji govoreæi: Nije tvoje, Ozija, kaditi Gospodu, nego sve¹tenika sinova Aronovih koji su posveæeni da kade; iziði iz svetinje, jer si zgre¹io, i neæe ti biti na èast pred Gospodom Bogom.

<2 Moj. 30:7> <4 Moj. 16:40> <2 Dn. 19:2> <Jer. 13:8> <Mat. 14:4>

19. Tada se razgnevi Ozija dr¾eæi u ruci kadionicu da kadi; i kad se gnevlja¹e na sve¹tenike, iziðe mu guba na èelu pred svim sve¹tenicima u domu Gospodnjem kod oltara kadionog.

<4 Moj. 12:10> <2 Car. 15:5>

20. I pogleda ga Azarija, poglavar sve¹tenièki i svi sve¹tenici, a on gubav na èelu; i br¾e ga izvedo¹e napolje, a i sam pohita da iziðe, jer ga Gospod udari.

<Jest. 6:12> <Dela 21:30>

21. I osta car Ozija gubav do smrti svoje, i seða¹e u odvojenom domu gubav, jer bi odluèen od doma Gospodnjeg; a Jotam sin njegov upravlja¹e domom carevim i suða¹e narodu u zemlji.

<2 Car. 15:5>

22. A ostala dela Ozijina prva i poslednja napisao je prorok Isaija sin Amosov.

<Isa. 1:1>

23. I poèinu Ozija kod otaca svojih, i pogrebo¹e ga kod otaca njegovih u grobnom polju carskom, jer reko¹e: Gubav je. I zacari se na njegovo mesto Jotam, sin njegov.

<Isa. 6:1>