1. I Josafat imajuæi veliko blago i slavu, oprijatelji se s Ahavom.

<1 Moj. 6:2> <5 Moj. 8:10> <5 Moj. 8:18> <1 Sam. 2:7> <1 Sam. 2:30> <2 Dn. 17:5> <2 Dn. 19:2> <Psal. 112:2> <Prièe 4:5> <Prièe 10:22> <Prièe 22:4> <Prop. 5:19> <2 Kor. 6:14> <1 Tim. 4:8>

2. I posle nekoliko godina otide k Ahavu u Samariju; i nakla mu Ahav mnogo ovaca i volova i narodu koji be¹e s njim, i nagovara¹e ga da poðe na Ramot galadski.

<1 Car. 22:2> <2 Dn. 19:2>

3. I reèe Ahav car Izrailjev Josafatu caru Judinom: Hoæe¹ li iæi sa mnom na Ramot galadski? A on reèe: Ja kao ti, narod moj kao tvoj narod; hoæemo s tobom na vojsku.

4. Jo¹ reèe Josafat caru Izrailjevom: Pitaj danas ¹ta æe Gospod reæi.

<1 Sam. 23:2> <1 Sam. 23:4> <1 Sam. 23:9> <2 Sam. 2:1> <2 Dn. 34:26> <Jer. 21:2>

5. Tada sazva car Izrailjev proroke svoje, èetiri stotine ljudi, i reèe im: Hoæemo li iæi na vojsku na Ramot galadski, ili æu se okaniti? A oni reko¹e: Idi, jer æe ga Gospod dati u ruke caru.

<2 Dn. 18:9> <Jer. 23:17> <Jezek. 13:3>

6. A Josafat reèe: Ima li tu jo¹ koji prorok Gospodnji da ga pitamo?

7. A car reèe Josafatu: Ima jo¹ jedan èovek preko kog bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorièe dobra nego svagda zlo; to je Miheja sin Jemlin. A Josafat reèe: Neka car ne govori tako.

8. Tada car Izrailjev dozva jednog dvoranina, i reèe mu: Br¾e dovedi Miheju, sina Jemlinog.

9. A car Izrailjev i Josafat, car Judin seðahu, svaki na svom prestolu obuèeni u carske haljine, seðahu na poljani kod vrata samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.

10. I Sedekija sin Hananin naèini sebi gvozdene rogove, i reèe: Ovako veli Gospod: Ovim æe¹ biti Sirce dokle ih ne istrebi¹.

11. Tako i svi proroci prorokovahu govoreæi: Idi na Ramot galadski, i biæe¹ sreæan, jer æe ga Gospod predati caru u ruke.

12. A poslanik koji otide da dozove Miheju reèe mu govoreæi: Evo proroci prorièu svi jednim glasom dobro caru; neka i tvoja reè bude kao njihova, i govori dobro.

13. A Miheja reèe: Tako da je ¾iv Gospod, govoriæu ono ¹to reèe Bog moj.

<4 Moj. 22:18> <4 Moj. 22:20> <4 Moj. 22:35> <4 Moj. 24:13> <1 Car. 22:14> <Jer. 23:8> <Jezek. 2:7> <Mih. 2:6> <Dela 20:27> <1 Kor. 11:23> <1 Sol. 2:4>

14. I kad doðe k caru, reèe mu car: Miheja! Hoæemo li iæi na vojsku na Ramot galadski, ili æu se okaniti? A on reèe: Idite, biæete sreæni, i daæe vam se u ruke.

<1 Car. 18:27> <Amos 4:4>

15. A car mu reèe: Koliko æu te puta zaklanjati da mi ne govori¹ nego istinu u ime Gospodnje?

16. Tada reèe: Video sam sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira, jer reèe Gospod: Ovi nemaju gospodara, neka se vrate svak svojoj kuæi s mirom.

17. Tada reèe car Izrailjev Josafatu: Nisam li ti rekao da mi neæe prorokovati dobra nego zlo?

18. A Miheja reèe: Zato èujte reè Gospodnju: Videh Gospoda gde sedi na prestolu svom, a sva vojska nebeska staja¹e mu s desne i s leve strane;

<Psal. 103:20> <Dan. 7:9>

19. I Gospod reèe: Ko æe prevariti Ahava cara Izrailjevog da otide i padne kod Ramota galadskog? Jo¹ reèe: Jedan reèe ovo a drugi ono.

20. Tada iziðe jedan duh, i stav¹i pred Gospoda reèe: Ja æu ga prevariti. A Gospod mu reèe: Kako?

<Jov 1:6> <2 Sol. 2:9>

21. Odgovori: Iziæi æu i biæu la¾ljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Gospod mu reèe: Prevariæe¹ ga i nadvladaæe¹, idi uèini tako.

<Os. 4:12> <Zah. 13:2> <Jovan 8:44>

22. Zato sada eto, Gospod je metnuo la¾ljiv duh u usta tim prorocima tvojim; a Gospod je izrekao zlo po te.

<Jov 12:16> <Isa. 19:14> <Mat. 24:24> <Jakov 1:13>

23. Tada pristupi Sedekija sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreæi: Kojim je putem oti¹ao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?

<Mar. 14:65> <Dela 23:2>

24. A Miheja mu reèe: Eto, videæe¹ u onaj dan kad otide¹ u najtajniju klet da se sakrije¹.

25. Tada car Izrailjev reèe: Uhvatite Miheju, i odvedite ga k Amonu zapovedniku gradskom i k Joasu sinu carevom.

26. I recite im: Ovako veli car: Metnite ovog u tamnicu, a dajite mu po malo hleba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.

<2 Dn. 16:10> <Luka 23:2>

27. A Miheja reèe: Ako se vrati¹ u miru, nije Gospod govorio preko mene. Jo¹ reèe: Èujte svi narodi.

28. I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinim na Ramot galadski.

29. I reèe car Izrailjev Josafatu: Ja æu se preobuæi kad poðem u boj, a ti obuci svoje odelo. I preobuèe se car Izrailjev, i otido¹e u boj.

<1 Sam. 28:8> <Prièe 10:24>

30. A car sirski zapovedi vojvodama od kola svojih govoreæi: Ne udarajte ni na malog ni na velikog, nego na samog cara Izrailjevog.

31. A kad vojvode od kola vide¹e Josafata, reko¹e: To je car Izrailjev. I okrenu¹e se na nj da ga udare. Ali Josafat povika, i Gospod mu pomo¾e, i odvrati ih Bog od njega.

<Psal. 46:1> <Prièe 13:20>

32. Jer videv¹i vojvode od kola da nije car Izrailjev, odstupi¹e od njega.

33. A jedan zastreli iz luka nagonom i ustreli cara Izrailjevog gde spuèa oklop. A on reèe svom vozaèu: Savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.

34. I boj bi ¾estok onog dana, a car Izrailjev zaosta na kolima svojim prema Sircima do veèera, i umre o sunèanom zahodu.