1. Tada posla car, te se skupi¹e k njemu sve stare¹ine Judine i jerusalimske.

<2 Dn. 34:29>

2. I otide car u dom Gospodnji i s njim svi ljudi iz zemlji Judine i svi Jerusalimljani i sve¹tenici i proroci i sav narod, malo i veliko, i proèita im sve reèi knjige zavetne, koja se naðe u domu Gospodnjem.

<2 Car. 22:8>

3. I car stojeæi kod stupa uèini zavet pred Gospodom da æe oni iæi za Gospodom i dr¾ati zapovesti Njegove i svedoèanstva Njegova i uredbe Njegove svim srcem i svom du¹om, vr¹eæi reèi tog zaveta napisane u toj knjizi. I sav narod prista na zavet.

<2 Car. 11:14> <Jer. 4:2> <Jer. 34:15> <Jezek. 1:1>

4. Tada zapovedi car Helkiji, poglavaru sve¹tenièkom i sve¹tenicima drugog reda i onima koji èuvahu vrata, da iznesu iz crkve Gospodnje sve stvari koje behu naèinjene Valu i gaju i svoj vojsci nebeskoj; i spali ih iza Jerusalima u polju kedronskom, i odnese pepeo od njih u Vetilj.

<2 Car. 21:3> <2 Car. 21:7>

5. I svr¾e sve¹tenike idolske koje behu postavili carevi Judini da kade po visinama u gradovima Judinim i oko Jerusalima tako i one koji kaðahu Valu, suncu i mesecu i zvezdama i svoj vojsci nebeskoj.

<2 Car. 21:3>

6. I iznese gaj iz doma Gospodnjeg iza Jerusalima na potok Kedron, i spali ga na potoku Kedronu i satre u prah, i prosu prah na grobove sinova narodnih.

<2 Dn. 34:4>

7. I pokvari kuæe kurvarske koje behu u domu Gospodnjem, u kojima ¾ene tkahu zastiraèe za gaj.

<1 Car. 14:24> <Jezek. 16:16>

8. I dovedav¹i sve sve¹tenike iz gradova Judinih oskvrni visine gde kaðahu sve¹tenici od Geve do Virsaveje, i pokvari visine na vratima, i koja be¹e na ulasku na vratima Isusa zapovednika gradskog nalevo od vrata gradskih.

<1 Car. 15:22> <Jezek. 44:10>

9. Ali sve¹tenici onih visina ne pristupahu k oltaru Gospodnjem u Jerusalimu, nego jeðahu presne hlebove meðu braæom svojom.

<1 Sam. 2:36> <Jezek. 44:10> <Mal. 2:8>

10. Oskvrni i Tofet, koji be¹e u dolini sinova Enomovih, da ne bi niko vi¹e vodio sina svog ni kæeri svoje kroz oganj Molohu.

<3 Moj. 18:21> <Is.N. 15:8> <Isa. 30:33> <Jer. 7:32> <Jer. 19:13>

11. I ukloni konje koje behu postavili carevi Judini suncu od ulaska u dom Gospodnji do kuæe Natan-Meleha dvoranina, koja be¹e u Farurimu; a kola sunèana sa¾e¾e ognjem.

<5 Moj. 4:19> <2 Dn. 14:5> <Jov 31:26>

12. I oltare na krovu sobe Ahazove, koje behu naèinili carevi Judini, i oltare koje be¹e naèinio Manasija u oba trema doma Gospodnjeg, pokvari car, i uzev¹i ih odande baci prah od njih u potok Kedron.

<2 Car. 21:5> <2 Dn. 33:3> <2 Dn. 33:15> <Jer. 19:13>

13. I visine prema Jerusalimu s desne strane na gori maslinskoj, koje be¹e naèinio Solomun, car Izrailjev Astaroti gadu sidonskom i Hemosu gadu moavskom i Melhomu gadu sinova Amonovih, oskvrni car.

<Nem. 13:26> <Jer. 11:13>

14. I izlomi likove i iseèe gajeve, i mesta njihova napuni kostiju ljudskih.

<2 Moj. 23:24> <2 Moj. 32:20> <4 Moj. 33:52> <5 Moj. 7:5> <5 Moj. 7:25>

15. I oltar, koji be¹e u Vetilju, visinu, koju be¹e naèinio Jerovoam, sin Navatov, koji navede na greh Izrailja, i oltar i visinu pokvari, i spaliv¹i visinu satre je u prah, i spali gaj.

<1 Car. 12:28> <1 Car. 12:33> <2 Car. 10:31>

16. I obazrev¹i se Josija vide grobove koji behu onde na gori, i posla te izvadi¹e kosti iz grobova, i sa¾e¾e ih na oltaru i oskvrni ga, po reèi Gospodnjoj, koju reèe èovek Bo¾ji, koji napred kaza te stvari.

<1 Car. 13:2> <2 Car. 23:14>

17. I reèe: Kakav je ono spomenik ¹to vidim? Reko¹e mu graðani: Ono je grob èoveka Bo¾ijeg koji doðe iz Jude i napred kaza to ¹to si uèinio na oltaru u Vetilju.

18. A on reèe: Ostavite ga, niko da mu ne kreæe kosti. Tako se saèuva¹e kosti njegove s kostima onog proroka koji doðe iz Samarije.

19. I sve domove visina po gradovima samarijskim koje naèini¹e carevi Izrailjevi gneveæi Gospoda, pokvari Josija; i uèini s njima sve onako kako uèini u Vetilju.

<2 Dn. 34:6>

20. I pokla sve sve¹tenike visina, koji behu onuda, na oltarima, i sa¾e¾e kosti ljudske na njima; potom se vrati u Jerusalim.

<2 Dn. 34:5>

21. Tada zapovedi car svemu narodu govoreæi: Praznujte pashu Gospodu Bogu svom, kao ¹to pi¹e u knjizi zavetnoj.

<2 Moj. 12:3> <3 Moj. 23:5> <4 Moj. 9:2> <5 Moj. 16:2> <2 Dn. 35:1>

22. Jer ne bi praznovana ovako pasha od vremena sudija koje sudi¹e Izrailju i za sve vreme careva Izrailjevih i careva Judinih.

<2 Dn. 35:18>

23. Kao ¹to bi osamnaeste godine cara Josije praznovana pasha Gospodu u Jerusalimu.

24. I one ¹to se dogovaraju s duhovima i vraèare, i likove i gadne bogove i sve gadove koji se viðahu u zemlji Judinoj i u Jerusalimu istrebi Josija da izvr¹i reèi zakona napisane u knjizi koju naðe Helkija sve¹tenik u domu Gospodnjem.

<3 Moj. 19:31> <3 Moj. 20:27> <5 Moj. 18:11> <2 Car. 21:6> <2 Car. 22:8> <1 Dn. 10:13> <2 Dn. 34:14>

25. Ni pre njega ne be¹e takvog cara, koji bi se obratio ka Gospodu svim srcem svojim i svom du¹om svojom i svom snagom svojom, sasvim po zakonu Mojsijevom, niti posle njega nasta takav kao on.

<2 Car. 18:5> <Jer. 22:15>

26. Ali se Gospod ne povrati od ¾estine velikog gneva svog, kojom se be¹e raspalio gnev Njegov na Judu za sve dra¾enje kojim Ga be¹e dra¾io Manasija.

<2 Car. 21:11> <2 Car. 24:3> <Jer. 15:4>

27. I reèe Gospod: i Judu æu odbaciti od sebe kao ¹to sam odbacio Izrailja, i grad æu ovaj odbaciti, koji sam izabrao, Jerusalim, i dom, za koji rekoh: Tu æe biti ime moje.

<1 Car. 8:29> <2 Car. 17:18> <2 Car. 24:2> <Jer. 32:31>

28. A ostala dela Josijina i sve ¹to je èinio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?

29. U njegovo vreme izaðe Faraon Nehaon, car misirski na cara asirskog k reci Efratu, i car Josija izaðe preda nj, a on kako ga vide ubi ga u Megidonu.

<Sud. 1:27> <2 Car. 9:27> <2 Car. 14:8> <2 Dn. 35:20> <Jer. 46:2> <Zah. 12:11>

30. I mrtvog metnu¹e ga sluge njegove na kola, i odvezo¹e ga iz Megidona u Jerusalim, i pogrebo¹e ga u grobu njegovom; i narod zemaljski uze Joahaza, sina Josijinog, i pomaza¹e ga i zacari¹e ga na mesto oca njegovog.

<2 Car. 14:21> <2 Dn. 36:1> <Jer. 22:11>

31. Dvadeset i tri godine be¹e Joahazu kad poèe carovati, i carova tri meseca u Jerusalimu. Materi mu be¹e ime Amutala, kæi Jeremijina, iz Livne.

<2 Car. 24:18> <Jezek. 19:3>

32. On èinja¹e ¹to je zlo pred Gospodom sasvim kako su èinili oci njegovi.

33. I sveza ga Faraon Nehaon u Rivli, u zemlji ematskoj da vi¹e ne caruje u Jerusalimu, i oglobi zemlju sto talanata srebra i talanat zlata.

<4 Moj. 34:11> <2 Car. 25:6> <Jezek. 19:4>

34. A carem postavi Faraon Nehaon Elijakima, sina Josijinog na mesto Josije oca njegovog, i prede mu ime Joakim; a Joahaza uze i otide u Misir, a on umre onde.

<2 Car. 24:17> <Jer. 22:11> <Jer. 22:12> <Dan. 1:7> <Mat. 1:11>

35. A ono srebro i zlato dade Joakim Faraonu razrezav¹i na zemlju da bi dao novce po zapovesti Faraonovoj, od svakog uzimajuæi kako be¹e cenjen, srebro i zlato po narodu u zemlji, da da Faraonu Nehaonu.

<Prièe 11:11>

36. Dvadeset i pet godina be¹e Joakimu kad poèe carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu. Materi mu be¹e ime Zevuda, kæi Fedajeva, iz Rume.

<2 Dn. 36:4>

37. A on èinja¹e ¹to je zlo pred Gospodom sasvim kako su èinili oci njegovi.