1. Dvanaest godina be¹e Manasiji kad poèe carovati, i carova pedeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu be¹e ime Efsiva.

2. I èinja¹e ¹to je zlo pred Gospodom po gadnim delima naroda, koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih;

<2 Car. 16:3>

3. Jer opet naèini visine, koje be¹e potro Jezekija otac njegov, i podi¾e oltare Valu, i naèini lug kao ¹to be¹e naèinio Ahav, car Izrailjev, i klanja¹e se svoj vojsci nebeskoj i slu¾a¹e joj.

<5 Moj. 4:19> <1 Car. 16:32> <2 Car. 17:16> <2 Car. 18:4>

4. I naèini oltare u domu Gospodnjem, za koji be¹e rekao Gospod: U Jerusalimu æu namestiti ime svoje;

<2 Sam. 7:13> <1 Car. 8:29> <Jer. 32:34> <Jezek. 23:39>

5. Naèini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjeg.

6. I sina svog provede kroz oganj, i vraèa¹e i gata¹e, i uredi one ¹to se dogovaraju s duhovima i vraèare; i èinja¹e vrlo mnogo ¹to je zlo pred Gospodom, gneveæi Ga.

<3 Moj. 18:21> <3 Moj. 19:26> <3 Moj. 19:31> <5 Moj. 18:10> <5 Moj. 18:14> <2 Car. 16:3> <2 Car. 17:1> <2 Car. 17:17> <2 Dn. 28:3>

7. I postavi rezan lik ¹umski koji naèini u domu, za koji be¹e rekao Gospod Davidu i Solomunu, sinu njegovom: U ovom domu i u Jerusalimu, koji izabrah izmeðu svih plemena Izrailjevih, namestiæu ime svoje doveka;

<1 Car. 8:29> <2 Car. 23:27> <Psal. 132:13> <Jer. 32:34>

8. I neæu vi¹e dati da se makne noga sinovima Izrailjevim iz zemlje koju dadoh ocima njihovim, ako samo uzdr¾e i ustvore sve ¹to sam im zapovedio, i sav zakon koji im je zapovedio moj sluga Mojsije.

9. Ali ne poslu¹a¹e, jer ih zavede Manasija, te èini¹e gore nego narodi koje istrebi Gospod ispred sinova Izrailjevih.

<1 Car. 14:16> <2 Dn. 33:9> <Jov 34:30> <Prièe 29:12> <Jezek. 5:7>

10. A Gospod govora¹e preko sluga svojih proroka govoreæi:

11. ©to uèini Manasija, car Judin ta gadna dela èineæi gore od svega ¹to su èinili Amoreji koji pre njega bi¹e, i navede na greh i Judu gadnim bogovima svojim;

<1 Car. 21:26> <2 Car. 23:26> <Jer. 15:4> <Otkr. 21:8>

12. Zato ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo, ja æu pustiti zlo na Jerusalim, i na Judu, da æe svakome ko èuje zujati oba uha.

<1 Sam. 3:11> <Jer. 19:3> <Jezek. 7:5>

13. Jer æu zategnuti nad Jerusalimom u¾e samarijsko i merila doma Ahavovog, i zbrisaæu Jerusalim, kao ¹to se bri¹e zdela, i izbi¹e se pa se izvrne.

<Isa. 34:11> <Plaè 2:8> <Jezek. 7:5> <Amos 7:7>

14. I ostaviæu ostatak nasledstva svog, i daæu ih u ruke neprijateljima njihovim da budu plen i grabe¾ svim neprijateljima svojim.

<2 Car. 19:30>

15. Jer èini¹e ¹to je zlo preda mnom, i gnevi¹e me od dana kad iziðo¹e oci njihovi iz Misira do danas.

16. Jo¹ i pravu krv veoma mnogu proli Manasija tako da napuni Jerusalim od kraja do kraja, osim greha svog kojim navede Judu na greh da èini ¹to je zlo pred Gospodom.

<1 Moj. 9:6> <2 Car. 24:4> <Psal. 10:2> <Psal. 10:8> <Psal. 106:38> <Prièe 6:16> <Isa. 59:3> <Isa. 59:7> <Jer. 2:34> <Jer. 6:6> <Jer. 19:4> <Plaè 4:13> <Jezek. 9:9> <Joilo 3:19> <Mih. 3:9>

17. A ostala dela Manasijina i sve ¹to je èinio, i greh, kojim je gre¹io, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?

<2 Dn. 33:11>

18. I poèinu Manasija kod otaca svojih, i bi pogreben u vrtu kod doma svog, u vrtu Ozinom; a na njegovo mesto zacari se Amon, sin njegov.

<Jer. 22:19>

19. Dvadeset i dve godine ima¹e Amon kad poèe carovati, i carova dve godine u Jerusalimu. Materi mu be¹e ime Mesulemeta, kæi Arusova, iz Joteve.

<2 Dn. 33:21>

20. On èinja¹e ¹to je zlo pred Gospodom, kao ¹to je èinio Manasija, otac njegov.

21. I hoða¹e svim putem kojim je hodio otac njegov, i slu¾a¹e gadnim bogovima, kojima je slu¾io otac njegov, i klanja¹e im se.

22. I ostavi Gospoda Boga otaca svojih, i ne hodi putem Gospodnjim.

<5 Moj. 32:15> <Sud. 2:12>

23. A sluge Amonove pobuni¹e se na nj, i ubi¹e cara u dvoru njegovom.

<2 Car. 12:20> <2 Dn. 33:24>

24. A narod zemaljski pobi sve koji se behu pobunili na cara Amona; i zacari narod zemaljski na njegovo mesto Josiju, sina njegovog.

25. A ostala dela Amonova, ¹to je èinio, nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih?

26. I pogrebo¹e ga u njegovom grobu u vrtu Ozinom; i Josija, sin njegov bi car na njegovo mesto.

<Mat. 1:10>