Pregled Prvi Preth Sled Poslednji
Druga knjiga o carevima, glava 19.
1. A kad to ču car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe
kostret, pa otide u dom Gospodnji.
<Psal. 3:4> <Psal. 3:8> <Psal. 27:14> <Psal. 37:5> <Psal. 37:39> <Psal.
55:16> <Psal. 55:22> <Priče 16:3> <Isa. 37:1> <Filib. 4:6> <1 Pet. 5:6>
2. I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije
sveštenike obučene u kostret k Isaiji proroku, sinu Amosovom.
3. I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga;
jer prispeše deca do porođaja, a nema snage da se rode.
4. Da ako je čuo Gospod Bog tvoj sve što reče Ravsak, kog posla car
asirski, gospodar njegov da ruži Boga Živoga i da Ga vređa rečima,
koje je čuo Gospod Bog tvoj; pomoli se za ostatak koji se nalazi.
<2 Sam. 16:12> <2 Car. 18:35> <Psal. 50:21> <Jakov 5:16>
5. I dođoše k Isaiji sluge cara Jezekije.
6. I reče im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne
plaši se od reči koje si čuo, kojima huliše na me sluge cara
asirskog.
<2 Moj. 14:13> <2 Car. 6:16> <Isa. 37:6>
7. Evo, ja ću pustiti na nj duh, te će čuti glas i vratiti se u svoju
zemlju, i učiniću da pogine od mača u svojoj zemlji.
<1 Sam. 23:27> <Jov 4:9> <Psal. 11:6>
8. I tako, vrativši se Ravsak nađe cara asirskog gde bije Livnu, jer
beše čuo da je otišao od Lahisa.
<2 Car. 18:14>
9. A on ču za Tiraku, cara huskog gde kazaše: Evo ide da se bije s
tobom. Zato opet posla poslanike k Jezekiji govoreći:
<1 Sam. 23:27> <Isa. 37:9>
10. Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u
kog se uzdaš govoreći: Neće se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.
<2 Car. 18:5> <Isa. 37:10> <Isa. 37:14>
11. Eto čuo si šta su učinili carevi asirski svim zemljama potrvši
ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti?
12. Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi,
Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove, koji behu u Telasaru?
<1 Moj. 11:31> <Jezek. 27:23>
13. Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i
Ave?
<2 Car. 17:24> <2 Car. 18:34>
14. A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i pročita je, otide u
dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.
<Isa. 37:14>
15. I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći: Gospode Bože Izrailjev,
koji sediš na heruvimima, Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti
si stvorio nebo i zemlju,
<2 Moj. 25:22> <1 Sam. 4:4> <Psal. 80:1> <Psal. 96:5> <Isa. 44:6>
16. Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i
vidi; čuj reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živoga.
<2 Dn. 6:40> <Psal. 31:2>
17. Istina je, Gospode, opustošili su carevi asirski one narode i
zemlje njihove;
<Isa. 10:10>
18. I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo
ruku čovečijih, drvo i kamen; zato ih potrše.
<Psal. 115:4>
19. I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznadu
sva carstva na zemlji da si Ti, Gospode, sam Bog.
<Psal. 83:18>
20. Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji, i poruči mu: Ovako veli
Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi
Senahirima, cara asirskog.
<Psal. 65:2>
21. Ovo je reč koju izreče Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se
devojka, kći sionska, za tobom maše glavom kći jerusalimska.
<Jov 16:4> <Psal. 22:7> <Plač 2:13> <Plač 2:15>
22. Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao u vis
oči svoje? Na Sveca Izrailjevog.
<Psal. 71:22> <Isa. 5:24>
23. Preko poslanika svojih ružio si Gospoda i rekao si: S mnoštvom
kola svojih iziđoh na visoke gore, na strane livanske, i poseći ću
visoke kedre njegove i lepe jele njegove, i ući ću u krajnji stan
njegov, u šumu njegova Karmila.
<Psal. 20:7>
24. Ja sam kopao i pio vodu tuđu, i isušio sam stopama svojim sve
potoke gradovima.
25. Nisi li čuo da ja to odavna činim i od iskona da sam tako uredio?
Sada puštam to, da prevratiš tvrde gradove u puste gomile.
<Psal. 33:11> <Isa. 10:5>
26. Zato koji u njima žive iznemogoše, uplašiše se i smetoše se,
postaše kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima,
koja se suši pre nego sazri.
<Psal. 129:6>
27. Znam sedenje tvoje, i polaženje tvoje i dolaženje tvoje znam, i
kako besniš na me.
<Psal. 139:1>
28. Jer besniš na me, i tvoja obest dođe do mojih ušiju; zato ću
metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa
ću te odvesti natrag putem kojim si došao.
<Jov 40:21> <Amos 4:2>
29. A tebi ovo neka bude znak: ješćete ove godine šta samo od sebe
rodi, i druge godine šta opet samo od sebe rodi; a treće godine sejte
i žanjite i sadite vinograde i jedite rod s njih.
<3 Moj. 25:5> <2 Car. 20:8> <Luka 2:12>
30. Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet će pustiti žile ozdo i
roditi ozgo.
31. Jer će iz Jerusalima izaći ostatak, i iz gore Siona, koji se
sačuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama učiniće to.
<Isa. 9:7> <Isa. 37:32>
32. Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neće ući u ovaj grad niti
će baciti amo strele, neće se primaći ka njemu sa štitom, niti će
iskopati opkope oko njega.
<2 Sam. 20:15>
33. Vratiće se putem kojim je došao, a u grad ovaj neće ući, veli
Gospod.
34. Jer ću braniti taj grad, i sačuvaću ga sebe radi i radi Davida,
sluge svog.
<1 Car. 11:12> <2 Car. 20:6>
35. I istu noć anđeo Gospodnji izađe i pobi u logoru asirskom sto i
osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci.
<2 Dn. 32:21> <Isa. 31:8>
36. Te se podiže Senahirim, car asirski, i otide, i vrativši se osta u
Nineviji.
<1 Moj. 10:11> <Jona 1:2> <Naum 1:1>
37. I kad se klanjaše u domu Nisroka, boga svog, Adrameleh i Sarasar
sinovi njegovi ubiše ga mačem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i
na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.
<Jezd. 4:2>
|