1. I proðo¹e tri godine bez rata izmeðu Siraca i Izrailjaca.

2. A treæe godine doðe Josafat, car Judin k caru Izrailjevom.

<2 Dn. 18:2> <2 Dn. 18:34>

3. I reèe car Izrailjev slugama svojim: Ne znate li da je na¹ Ramot u Galadu? A mi ne radimo da ga uzmemo iz ruku cara sirskog.

<5 Moj. 4:33>

4. I reèe Josafatu: Hoæe¹ li iæi sa mnom na vojsku na Ramot galadski? A Josafat reèe caru Izrailjevom: Ja kao ti, narod moj kao tvoj narod, konji moji kao tvoji konji.

<2 Car. 3:7>

5. Jo¹ reèe Josafat caru Izrailjevom: Upitaj danas ¹ta æe Gospod reæi.

6. Tada car Izrailjev sabra oko èetiri stotine proroka, i reèe im: Hoæu li iæi na vojsku na Ramot galadski ili æu se okaniti? A oni reko¹e: Idi, jer æe ga Gospod dati u ruke caru.

<1 Car. 18:19> <1 Car. 18:20> <2 Car. 10:19>

7. A Josafat reèe: Ima li tu jo¹ koji prorok Gospodnji da ga pitamo?

<2 Car. 3:11>

8. A car Izrailjev reèe Josafatu: Ima jo¹ jedan èovek, preko kog bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorièe dobra nego zlo; to je Miheja, sin Jemlin. A Josafat reèe: Neka car ne govori tako.

<1 Car. 19:10> <1 Car. 20:43> <1 Car. 22:18> <Jer. 36:23>

9. Tada car Izrailjev dozva jednog dvoranina, i reèe mu: Br¾e dovedi Miheju, sina Jemlinog.

10. A car Izrailjev i Josafat car Judin seðahu svaki na svom prestolu obuèeni u carske haljine na poljani kod vrata samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.

11. I Sedekija, sin Hananin, naèini sebi gvozdene rogove, i reèe: Ovako veli Gospod: Ovim æe¹ pobosti Sirce dokle ih ne istrebi¹.

12. Tako i svi proroci prorokovahu govoreæi: Idi na Ramot galadski, i biæe¹ sreæan, jer æe ga Gospod dati caru u ruke.

<Jer. 23:25>

13. A poslanik koji otide da dozove Miheju reèe mu govoreæi: Evo, proroci prorièu svi jednim glasom dobro caru; neka i tvoja reè bude kao reè njihova, govori dobro.

<Isa. 30:10>

14. A Miheja reèe: Tako da je ¾iv Gospod, govoriæu ono ¹to mi Gospod ka¾e.

<4 Moj. 22:38> <2 Dn. 18:13> <Psal. 27:1> <Psal. 27:14> <Psal. 56:1> <Psal. 56:10> <Prièe 28:1> <Jer. 1:7> <Jer. 1:17> <Jer. 1:19> <Jer. 42:4> <Jezek. 2:3> <Jezek. 2:8> <Dela 4:13> <Dela 4:29> <Dela 4:31> <Dela 9:29> <Rim. 8:31> <2 Kor. 3:12> <Gal. 1:9>

15. I kad doðe k caru, reèe mu car: Miheja! Hoæemo li iæi na vojsku na Ramot galadski ili æemo se okaniti? A on mu reèe: Idi, biæe¹ sreæan, jer æe ga Gospod dati caru u ruke.

16. A car mu reèe: Koliko æu te puta zaklinjati da mi ne govori¹ nego istinu u ime Gospodnje?

17. Tada reèe: Videh sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira; jer reèe Gospod: Ovi nemaju gospodara; neka se vrate svak svojoj kuæi s mirom.

<Mat. 9:36>

18. Tada reèe car Izrailjev Josafatu: Nisam li ti rekao da mi neæe prorokovati dobra nego zlo?

19. A Miheja mu reèe: Zato èuj reè Gospodnju; videh Gospoda gde sedi na prestolu svom, a sva vojska nebeska staja¹e mu s desne i s leve strane.

<Jov 1:6> <Psal. 103:20> <Isa. 6:1> <Dan. 7:9> <Dan. 7:10> <Zah. 1:10> <Mat. 18:10> <Jevr. 1:7> <Jevr. 1:14>

20. I reèe Gospod: Ko æe prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota galadskog? I jedan reèe ovo a drugi ono.

21. Tada iziðe jedan duh i stav¹i pred Gospoda reèe: Ja æu ga prevariti. A Gospod mu reèe: Kako?

22. Odgovori: Izaæi æu i biæu la¾ljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Gospod mu reèe: Prevariæe¹ ga i nadvladaæe¹; idi i uèini tako.

<Jov 12:16> <Jezek. 14:9> <Mar. 5:13> <2 Sol. 2:11>

23. Zato sada eto, Gospod je metnuo la¾ljiv duh u usta svim tvojim prorocima, a Gospod je izrekao zlo po te.

<Isa. 19:14> <Jezek. 14:9>

24. Tada pristupi Sedekija, sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreæi: Kuda je oti¹ao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?

<2 Dn. 18:23> <Jer. 28:10> <Jer. 28:16>

25. A Miheja mu reèe: Eto, videæe¹ u onaj dan kad otide¹ u najtajniju klet da se sakrije¹.

<1 Car. 20:30> <Jezek. 21:19>

26. Tada car Izrailjev reèe: Uhvati Miheju i odvedi ga k Amonu zapovedniku gradskom i k Joasu, sinu carevom;

27. I reci im: Ovako veli car: Metnite ovog u tamnicu, i dajite im po malo hleba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.

<Jer. 36:23>

28. A Miheja reèe: Ako se vrati¹ u miru, nije Gospod govorio preko mene. Jo¹ reèe: Èujte, svi narodi!

<4 Moj. 16:29> <5 Moj. 18:20>

29. I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinim na Ramot galadski.

30. I reèe car Izrailjev Josafatu: Ja æu se preobuæi kad poðem u boj; a ti obuci svoje odelo. I preobuèe se car Izrailjev i otide u boj.

<2 Dn. 35:22>

31. A car sirski zapovedi vojvodama, kojih be¹e trideset i dvojica nad kolima njegovim, i reèe: Ne udarajte ni na malog ni na velikog, nego na samog cara Izrailjevog.

32. I kad vojvode od kola vide¹e Josafata, reko¹e: Zacelo je car Izrailjev. I okrenu¹e se na nj da udare; ali Josafat povika.

<2 Dn. 18:31> <Prièe 13:20>

33. A vojvode od kola vide¹e da nije car Izrailjev, te odstupi¹e od njega.

34. A jedan zastreli iz luka nagonom, i ustreli cara Izrailjevog gde spuèa oklop. A on reèe svom vozaèu: Savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.

35. I boj bi ¾estok onog dana; a car zaosta na kolima svojim prema Sircima, pa umre uveèe, i krv iz rane teèa¹e u kola.

36. I proðe glasnik po vojsci o zahodu sunèanom govoreæi: Svak u svoj grad, i svak u svoju zemlju.

37. Tako umre car, i odneso¹e ga u Samariju; i pogrebo¹e cara u Samariji.

38. A kad prahu kola na jezeru samarijskom, liza¹e psi krv njegovu, tako i kad prahu oru¾je njegovo, po reèi koju reèe Gospod.

<5 Moj. 32:35> <1 Car. 21:19> <Psal. 33:11> <Psal. 119:89> <Isa. 14:27> <Naum 1:2> <Mat. 24:35> <1 Pet. 1:25>

39. A ostala dela Ahavova i sve ¹to je uèinio, i za kuæu od slonove kosti koju je sagradio, i za sve gradove ¹to je sagradio, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

<Amos 3:15>

40. Tako poèinu Ahav kod otaca svojih, i na njegovo se mesto zacari Ohozija, sin njegov.

41. A Josafat, sin Asin zacari se nad Judom èetvrte godine carovanja Ahavovog nad Izrailjem;

<2 Dn. 20:31>

42. I ima¹e Josafat trideset i pet godina kad poèe carovati, i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. A materi mu be¹e ime Azuva, kæi Silejeva.

43. I hoða¹e putem Ase, oca svog sasvim, i ne odstupi od njega èineæi sve ¹to je pravo pred Gospodom.

<2 Dn. 17:3>

44. Ali visina ne obori¹e; narod jo¹ prino¹a¹e ¾rtve i kaða¹e na visinama.

<5 Moj. 12:5> <1 Car. 14:23>

45. I uèini mir Josafat s carem Izrailjevim.

<2 Dn. 19:2> <2 Kor. 6:14>

46. A ostala dela Josafatova i juna¹tva ¹to uèini i kako vojeva, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?

47. On istrebi iz zemlje svoje ostatak ad¾uvana, koji behu ostali za ¾ivota Ase, oca njegovog.

<1 Moj. 13:13> <1 Car. 14:24> <Juda 1:7>

48. U to vreme ne be¹e cara u Idumeji, nego be¹e namesnik carev.

<1 Moj. 25:23> <2 Sam. 8:14> <2 Car. 3:9> <2 Car. 8:20>

49. I Josafat naèini laðe tarsiske da idu u Ofir po zlato; ali ne otido¹e; jer se laðe razbi¹e u Esion-Gaveru.

<1 Car. 9:26> <2 Dn. 20:35> <2 Dn. 20:37>

50. Tada reèe Ohozija, sin Ahavov Josafatu: Neka idu moje sluge s tvojim slugama na laðama. Ali Josafat ne hte.

51. I poèinu Josafat kod otaca svojih, i pogrebo¹e ga kod otaca njegovih u gradu Davida, oca njegovog; a na njegovo se mesto zacari Joram, sin njegov.

<2 Dn. 21:1>

52. Ohozija, sin Ahavov zacari se nad Izrailjem u Samariji sedamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom; i carova nad Izrailjem dve godine.

53. I èinja¹e ¹to je zlo pred Gospodom, i hoða¹e putem oca svog i putem matere svoje i putem Jerovoama, sina Navatovog, koji navede na greh Izrailja.

<1 Car. 15:26>

54. I slu¾a¹e Valu i klanja¹e mu se, i gnevlja¹e Gospoda Boga Izrailjevog sasvim kako je èinio otac njegov.

<Sud. 2:11> <1 Car. 16:31>