1. A Ven-Adad car sirski skupi vojsku svoju, i ima¹e sa sobom trideset i dva cara, i konje i kola; i oti¹av¹i opkoli Samariju i stade je biti.

<1 Moj. 14:1> <2 Car. 8:7> <Amos 1:4>

2. I posla poslanike k Ahavu, caru Izrailjevom u grad,

3. I poruèi mu: Ovako veli Ven-Adad: Srebro tvoje i zlato tvoje moje je, tako i ¾ene tvoje i tvoji lepi sinovi moji su.

4. A car Izrailjev odgovori i reèe: Kao ¹to si rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve ¹to imam.

<5 Moj. 28:48> <2 Car. 10:5>

5. A poslanici opet doðo¹e i reko¹e: Ovako veli Ven-Adad: Poslao sam k tebi i poruèio: Srebro svoje i zlato svoje i ¾ene svoje i sinove svoje da mi da¹.

6. Zato æu sutra u ovo doba poslati sluge svoje k tebi da pregledaju kuæu tvoju i kuæe sluga tvojih, i ¹ta ti je god milo, oni æe uzeti i odneti.

7. Tada dozva car Izrailjev sve stare¹ine zemaljske i reèe: Gledajte i vidite kako ovaj tra¾i zlo; jer posla k meni po mene i po sinove moje i po srebro moje i po zlato moje, i ja mu ne branih.

<2 Moj. 3:16> <3 Moj. 4:15>

8. A sve stare¹ine i sav narod reko¹e mu: Ne slu¹aj ga i ne pristaj.

9. I reèe poslanicima Ven-Adadovim: Ka¾ite caru gospodaru mom: ©to si prvo poruèio sluzi svom sve æu uèiniti; ali ovo ne mogu uèiniti. Tako otido¹e poslanici i odneso¹e mu taj odgovor.

10. A Ven-Adad posla k njemu i poruèi: Tako da mi uèine bogovi i tako dodadu! Neæe biti dosta praha od Samarije da svemu narodu koji ide za mnom dopadne po jedna grst.

<1 Car. 19:2> <Jer. 46:17> <Dela 23:12>

11. A car Izrailjev odgovori i reèe: Ka¾ite: Neka se hvali onaj koji se opasuje kao onaj koji se raspasuje.

<Prièe 27:1> <Prop. 7:8>

12. A kad on to èu pijuæi s carevima pod ¹atorima, reèe slugama svojim: Di¾ite se. I digo¹e se na grad.

<1 Car. 16:9> <Prièe 31:4> <Prop. 10:16>

13. Tada gle, pristupi jedan prorok k Ahavu caru Izrailjevom, i reèe: Ovako veli Gospod: Vidi¹ li sve ovo mno¹tvo? Evo, ja æu ti ga dati u ruke danas da pozna¹ da sam ja Gospod.

<2 Moj. 7:15> <Psal. 9:16>

14. A Ahav reèe: Preko koga? A on reèe: Ovako veli Gospod: Preko momaka knezova zemaljskih. Opet reèe: Ko æe zametnuti boj? A on reèe: Ti.

15. Tada prebroja momke knezova zemaljskih, i be¹e ih dvesta i trideset i dva; posle njih prebroja sav narod, sve sinove Izrailjeve, i be¹e ih sedam hiljada.

16. I iziðo¹e u podne; a Ven-Adad pijuæi opi se u ¹atorima s trideset i dva cara koji mu doðo¹e u pomoæ.

<1 Car. 16:9> <Prièe 20:1> <Dan. 5:2> <Dan. 5:30> <Os. 4:11> <Efes. 5:18>

17. I iziðo¹e prvo momci knezova zemaljskih; a Ven-Adad posla, i javi¹e mu i reko¹e: Iziðo¹e ljudi iz Samarije.

18. A on reèe: Ako su iza¹li mira radi, pohvatajte ih ¾ive; ako su iza¹li na boj, pohvatajte ih ¾ive.

<1 Sam. 2:3> <2 Car. 14:8> <Prièe 16:18> <Luka 14:11>

19. I iziðo¹e iz grada momci knezova zemaljskih, i vojska za njima.

20. I svaki ubi s kojim se sukobi, te Sirci pobego¹e, a Izrailjci ih potera¹e. I Ven-Adad, car sirski pobe¾e na konju s konjicima.

<3 Moj. 26:8> <Jov 40:11> <Psal. 33:16> <Jer. 41:15>

21. I car Izrailjev iziðe i pobi konje i kola, i uèini velik pokolj meðu Sircima.

22. Potom doðe prorok k caru Izrailjevom i reèe mu: Idi, budi hrabar; i promisli i vidi ¹ta æe¹ èiniti, jer æe do godine opet doæi car sirski na te.

<2 Sam. 11:1> <2 Dn. 36:10>

23. A caru sirskom reko¹e sluge njegove: Njihovi su bogovi gorski bogovi, zato nas nadjaèa¹e; nego da se bijemo s njima u polju, za celo æemo ih nadjaèati.

<2 Dn. 32:13> <Isa. 42:8> <Rim. 1:21>

24. Uèini dakle ovako: Ukloni te careve s mesta njihovih, i postavi vojvode mesto njih.

<Jov 5:12>

25. Pa skupi vojsku kakva je bila ona koja je izginula, i konje kakvi su bili oni konji, i kola kao ona kola; pa da se pobijemo s njima u polju; zacelo æemo ih nadjaèati. I poslu¹a ih, i uèini tako.

26. A kad proðe godina, Ven-Adad prebroja Sirce, i poðe u Afek da vojuje na Izrailja.

<Is.N. 13:4> <1 Car. 20:22>

27. A sinovi Izrailjevi prebroja¹e se, i ponesav¹i hrane iziðo¹e pred njih. I stado¹e u logor sinovi Izrailjevi prema njima, kao dva mala stada koza, a Sirci behu prekrilili zemlju.

<Sud. 6:5>

28. Tada doðe èovek Bo¾ji, i progovori caru Izrailjevom, i reèe: Ovako veli Gospod: ©to Sirci reko¹e da je Gospod gorski Bog a nije Bog poljski, zato æu ti dati u ruke sve ovo mno¹tvo veliko da znate da sam ja Gospod.

<2 Moj. 20:5> <5 Moj. 4:24> <Is.N. 24:19> <Nem. 1:2> <Psal. 33:10> <Psal. 47:8> <Psal. 149:7> <Isa. 30:27>

29. I stajahu u logoru jedni prema drugima sedam dana; a sedmog dana pobi¹e se, i sinovi Izrailjevi pobi¹e Siraca sto hiljada pe¹aka u jedan dan.

30. A ostali pobego¹e u grad Afek, i pade zid na dvadeset i sedam hiljada ljudi koji behu ostali. I Ven-Adad pobegav u grad uðe u najtajniju klet.

31. A sluge mu reko¹e: Evo èuli smo da su carevi doma Izrailjevog milostivi carevi; da ve¾emo kostret oko sebe i da metnemo uzice sebi oko vratova, pa da iziðemo pred cara Izrailjevog, da ako ostavi u ¾ivotu du¹u tvoju.

<1 Moj. 37:34>

32. I veza¹e kostret oko sebe, i metnu¹e uzice sebi oko vratova, i doðo¹e k caru Izrailjevom i reko¹e: Sluga tvoj Ven-Adad veli: Ostavi u ¾ivotu du¹u moju. A on reèe: Je li jo¹ ¾iv? Brat mi je.

33. A ljudi uze¹e to za dobar znak, i odmah da bi ga uhvatili za reè reko¹e: Brat je tvoj Ven-Adad. A on reèe: Idite, dovedite ga. Tada Ven-Adad iziðe k njemu; a on ga posadi na svoja kola.

34. Tada mu reèe Ven-Adad: Gradove koje je uzeo otac moj tvom ocu, vratiæu, i naèini sebi ulice u Damasku kao ¹to je otac moj uèinio u Samariji. A on odgovori: S tom verom otpustiæu te. I uèini veru s njim, i otpusti ga.

<1 Sam. 15:8> <1 Car. 15:20> <Isa. 26:10> <Isa. 28:15>

35. Tada jedan izmeðu sinova proroèkih reèe drugom po reèi Gospodnjoj: Bij me. Ali ga onaj ne hte biti.

<1 Car. 13:17> <2 Car. 2:3> <2 Car. 2:5> <2 Car. 2:7> <2 Car. 2:15>

36. A on mu reèe: ©to ne poslu¹a glas Gospodnji, zato, evo kad otide¹ od mene, lav æe te zaklati. I kad otide od njega, sukobi ga lav i zakla ga.

<1 Car. 13:24>

37. Opet, na¹av drugog reèe mu: Bij me. A onaj ga izbi i izrani ga.

38. Tada otide prorok i stade na put kuda æe car proæi, i nagrdi se pepelom po licu.

39. A kad car prola¾a¹e, on viknu cara i reèe: Tvoj sluga be¹e iza¹ao u boj, a jedan do¹av¹i dovede mi èoveka i reèe: Èuvaj ovog èoveka; ako li ga nestane, biæe tvoja du¹a za njegovu du¹u, ili æe¹ platiti talanat srebra.

<Sud. 9:7> <Sud. 9:19> <2 Sam. 12:1> <2 Sam. 14:5> <2 Car. 10:24>

40. A kad tvoj sluga ima¹e posla tamo amo, njega nesta. Tada mu reèe car Izrailjev: To ti je sud, sam si odsudio.

<2 Sam. 12:5> <Jov 15:6> <Mat. 21:41> <Luka 19:22>

41. A on br¾e ubrisa pepeo s lica, i car Izrailjev pozna ga da je jedan od proroka.

42. A on mu reèe: Ovako veli Gospod: ©to si pustio iz ruku èoveka kog sam ja osudio da se istrebi, du¹a æe tvoja biti za njegovu du¹u i narod tvoj za njegov narod.

<1 Sam. 15:9> <1 Car. 22:31>

43. I otide car Izrailjev kuæi svojoj zlovoljan i ljutit, i doðe u Samariju.

<1 Car. 21:4> <Jest. 5:13> <Jov 5:2> <Prièe 19:3>