1. Tada otide Rovoam u Sihem; jer se onde skupi sav Izrailj da ga zacare.

<2 Dn. 10:1>

2. A Jerovoam, sin Navatov, koji jo¹ be¹e u Misiru pobegav¹i onamo od cara Solomuna, kad èu, on jo¹ osta u Misiru.

<1 Car. 11:26> <1 Car. 11:40>

3. Ali posla¹e i dozva¹e ga. Tako Jerovoam i sav zbor Izrailjev doðo¹e i reko¹e Rovoamu govoreæi:

4. Tvoj je otac metnuo na nas te¾ak jaram; nego ti sada olak¹aj ljutu slu¾bu oca svog i te¹ki jaram koji je metnuo na nas, pak æemo ti slu¾iti.

<1 Sam. 8:11> <1 Sam. 8:18> <1 Car. 4:7> <1 Car. 4:22> <Jov 20:19> <Jov 20:22> <Prièe 3:31> <Prop. 5:8> <Isa. 58:6> <Jezek. 45:8> <Amos 1:2> <Mih. 2:1> <Mih. 2:3> <Mal. 3:5> <1 Sol. 4:6>

5. A on im reèe: Idite, pa do tri dana doðite opet k meni. I narod otide.

6. Tada car Rovoam uèini veæe sa starcima koji staja¹e pred Solomunom, ocem njegovim dok be¹e ¾iv, i reèe: Kako savetujete da odgovorim narodu?

<Jov 12:12> <Prièe 27:10> <Prop. 10:4> <Jer. 42:2>

7. A oni mu odgovori¹e govoreæi: Ako danas ugodi¹ narodu i poslu¹a¹ ih i odgovori¹ im lepim reèima, oni æe ti biti sluge svagda.

<2 Dn. 10:7> <Prièe 15:1>

8. Ali on ostavi savet ¹to ga savetova¹e starci, i uèini veæe sa mladiæima, koji odrasto¹e s njim i koji stajahu pred njim.

9. I reèe im: ©ta vi savetujete da odgovorimo narodu, koji mi reko¹e govoreæi: Olak¹aj jaram koji je metnuo na nas tvoj otac?

10. Tada mu odgovori¹e mladiæi koji odrasto¹e s njim, i reko¹e: Ovako ka¾i narodu ¹to ti reèe: Tvoj je otac metnuo na nas te¾ak jaram, nego nam ti olak¹aj; ovako im reci: Moj je mali prst deblji od bedara oca mog.

<1 Car. 3:7> <1 Car. 14:21> <2 Dn. 10:10> <Psal. 7:16> <Psal. 140:11> <Prièe 18:6> <Isa. 47:1> <Isa. 47:6> <Dela 27:42>

11. Otac je moj metnuo na vas te¾ak jaram, a ja æu jo¹ dometnuti na va¹ jaram; otac vas je moj ¹ibao bièevima, a ja æu vas ¹ibati bodljivim bièevima.

12. A treæi dan doðe Jerovoam i sav narod k Rovoamu, kako im be¹e kazao car rekav¹i: Doðite opet k meni do tri dana.

13. I car odgovori o¹tro narodu ostaviv¹i savet ¹to ga savetova¹e starci;

<Prop. 2:19>

14. I reèe im kako ga savetova¹e mladiæi govoreæi: Moj je otac metnuo na vas te¾ak jaram, a ja æu jo¹ dometnuti na va¹ jaram; otac vas je moj ¹ibao bièevima, a ja æu vas ¹ibati bodljivim bièevima.

15. I car oglu¹i se naroda, jer Gospod be¹e tako uredio da bi potvrdio reè svoju ¹to je rekao preko Ahije Silomljanina Jerovoamu, sinu Navatovom.

<Sud. 14:4> <1 Car. 11:11> <1 Car. 22:23> <2 Dn. 10:15> <2 Dn. 25:20> <Psal. 5:10> <Amos 3:6>

16. A kad vide sav Izrailj gde ih se car oglu¹i, odgovori narod caru govoreæi: Kakav deo mi imamo s Davidom? Nemamo nasledstvo sa sinom Jesejevim. U ¹atore svoje, Izrailju! A ti Davide, sad gledaj svoju kuæu. Tako otide Izrailj u ¹atore svoje.

<2 Sam. 19:7> <2 Sam. 20:1> <Isa. 7:17> <Jovan 13:8>

17. Samo nad sinovima Izrailjevim, koji ¾ivljahu po gradovima Judinim, zacari se Rovoam.

<1 Car. 11:13> <2 Dn. 11:13>

18. I car Rovoam posla Adorama koji be¹e nad dankom; ali ga sav Izrailj zasu kamenjem, te pogibe; a car Rovoam br¾e sede na kola, te pobe¾e u Jerusalim.

<2 Sam. 20:24> <1 Car. 4:6> <2 Dn. 10:13>

19. Tako otpade Izrailj od doma Davidovog do dana¹njeg dana.

<1 Sam. 10:19> <2 Car. 17:21> <2 Dn. 10:19>

20. I kad èu sav Izrailj da se vratio Jerovoam, poslav¹i dozva¹e ga na skup¹tinu, i postavi¹e ga carem nad svim Izrailjem. Ne prista za domom Davidovim ni jedno pleme osim samog plemena Judinog.

<1 Car. 11:31> <Gal. 1:8>

21. A rovoam do¹av u Jerusalim sazva sav dom Judin i pleme Venijaminovo, sto i osamdeset hiljada odabranih vojnika, da zavoj¹te na dom Izrailjev da povrate carstvo Rovoamu, sinu Solomunovom.

<2 Dn. 11:1>

22. Ali doðe reè Bo¾ja Semeju, èoveku Bo¾ijem, govoreæi:

23. Ka¾i Rovoamu sinu Solomunovom caru Judinom i svemu domu Judinom i Venijaminovom i ostalom narodu, i reci:

24. Ovako veli Gospod: Ne idite, i ne bijte se s braæom svojom, sinovima Izrailjevim; vratite se svak svojoj kuæi, jer sam ja naredio tako da bude. I oni poslu¹a¹e reè Gospodnju i vrativ¹i se otido¹e kako Gospod reèe.

<Prièe 16:9>

25. Potom sazida Jerovoam Sihem u gori Jefremovoj i naseli se u njemu; a posle otide odande i sazida Fanuil.

<1 Moj. 12:6> <1 Moj. 32:30> <Sud. 8:8> <Sud. 8:17> <Sud. 9:45>

26. I reèe Jerovoam u srcu svom: Mo¾e se carstvo povratiti domu Davidovom.

<Psal. 14:1> <Rim. 8:7>

27. Ako ovaj narod stane iæi u Jerusalim da prinosi ¾rtve u domu Gospodnjem, srce æe se narodu obratiti ka gospodaru njegovom Rovoamu, caru Judinom, te æe me ubiti, i povratiæe se k Rovoamu caru Judinom.

<5 Moj. 12:5> <1 Car. 15:17> <2 Car. 23:9>

28. Zato car smisli, te naèini dva teleta od zlata, pa reèe narodu: Ne treba vi¹e da idete u Jerusalim; evo bogova tvojih, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje misirske.

<2 Moj. 32:4> <1 Car. 15:34> <1 Car. 16:19> <1 Car. 16:26> <2 Car. 10:29> <2 Car. 13:2> <2 Car. 13:11> <2 Car. 14:24> <2 Car. 15:18> <2 Dn. 17:4> <Os. 8:4>

29. I namesti jedno u Vetilju, a drugo namesti u Danu.

<1 Moj. 28:19> <Sud. 18:29> <2 Car. 10:31> <Jer. 48:13> <Os. 4:15> <Amos 7:10>

30. I to bi na greh, jer narod iða¹e k jednome do Dana.

<1 Car. 13:34> <2 Car. 10:31>

31. I naèini kuæu na visini, i postavi sve¹tenike od prostog naroda koji ne behu od sinova Levijevih.

<4 Moj. 3:10> <1 Car. 13:32> <1 Car. 13:33> <Amos 7:10>

32. I uèini Jerovoam praznik osmog meseca petnaestog dana, kao ¹to je praznik u zemlji Judinoj, i prinese ¾rtve na oltaru; tako uèini i u Vetilju prinoseæi ¾rtve teocima koje naèini; i postavi u Vetilju sve¹tenike visinama koje naèini.

<3 Moj. 23:33> <4 Moj. 29:12> <Amos 7:13>

33. I petnaestog dana osmog meseca, koji be¹e smislio u srcu svom, prino¹a¹e ¾rtve na oltaru koji naèini u Vetilju, i praznova¹e praznik sa sinovima Izrailjevim, i pristupi ka oltaru da kadi.

<4 Moj. 15:39> <1 Car. 13:1>