1. Ali car Solomun ljublja¹e mnoge ¾ene tuðinke osim kæeri Faraonove, Moavke, Amonke, Edomke, Sidonke i Hetejke,

<1 Moj. 6:2> <Jezd. 10:44> <Nem. 13:26>

2. Od ovih naroda za koje be¹e rekao Gospod sinovima Izrailjevim: Ne idite k njima i oni da ne dolaze k vama, jer æe zaneti srce va¹e za svojim bogovima. Za njih prionu Solomun ljubeæi ih.

<2 Moj. 34:16>

3. Te ima¹e ¾ena carica sedam stotina, i tri stotina inoèa; i ¾ene njegove zaneso¹e srce njegovo.

<5 Moj. 17:17> <Prop. 7:28> <Pes. 6:7>

4. I kad ostare Solomun, ¾ene zaneso¹e srce njegovo za tuðim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu Bogu njegovom kao ¹to je bilo srce Davida, oca njegovog.

<5 Moj. 17:17> <Is.N. 23:13> <Nem. 13:26>

5. I Solomun hoða¹e za Astarotom, boginjom sidonskom, i za Melhomom, gadom amonskim.

<Sud. 2:13> <2 Car. 23:13>

6. I èinja¹e Solomun ¹ta be¹e zlo pred Gospodom, i ne hoða¹e sasvim za Gospodom kao David, otac njegov.

7. Tada sagradi Solomun visinu Hemosu, gadu moavskom, na gori prema Jerusalimu, i Molohu gadu amonskom.

<4 Moj. 21:29> <4 Moj. 33:52> <2 Car. 23:13>

8. Tako uèini svim ¾enama tuðinkama, te kaðahu i prino¹ahu ¾rtve svojim bogovima.

9. A Gospod se razgnevi na Solomuna ¹to se odvrati srce njegovo od Gospoda Boga Izrailjevog, koji mu se be¹e javio dva puta,

<5 Moj. 7:3> <1 Car. 3:5> <Psal. 90:7>

10. I be¹e mu zapovedio da ne ide za drugim bogovima, a on ne odr¾a ¹ta mu Gospod zapovedi.

<1 Car. 6:12> <2 Dn. 7:17>

11. I reèe Gospod Solomunu: ©to se to naðe na tebi, i nisi dr¾ao zavet moj ni uredbe moje, koje sam ti zapovedio, zato æu otrgnuti od tebe carstvo i daæu ga sluzi tvom.

<1 Car. 12:15> <2 Car. 17:15> <2 Car. 17:20>

12. Ali za tvog veka neæu to uèiniti radi Davida oca tvog; nego æu ga otrgnuti iz ruke sina tvog.

13. Ali neæu otrgnuti svo carstvo; jedno æu pleme dati sinu tvom radi Davida sluge svog i radi Jerusalima, koji izabrah.

<2 Moj. 32:13> <5 Moj. 12:11> <2 Sam. 7:15> <1 Car. 12:20> <2 Car. 13:23> <2 Car. 17:18> <2 Car. 21:4> <1 Dn. 17:13> <Psal. 89:33> <Isa. 14:32>

14. I podi¾e Gospod protivnika Solomunu, Adada Idumejca, koji be¹e od carskog roda u Idumeji.

<5 Moj. 31:16> <1 Dn. 1:46> <1 Dn. 5:26> <Os. 9:12> <Naum 1:2>

15. Jer kad David be¹e u Idumeji i Joav vojvoda doðe da pokopa pobijene, pobi sve mu¹kinje u Idumeji.

<4 Moj. 24:19> <5 Moj. 20:13> <1 Dn. 18:12> <Psal. 108:10>

16. Jer Joav osta onde ¹est meseci sa svim Izrailjem dokle ne pobi sve mu¹kinje u Idumeji.

17. Tada uteèe Adad s nekoliko Idumejaca, sluga oca svog, i otide u Misir; a Adad be¹e tada dete.

18. I oti¹av¹i iz Madijana doðo¹e u Faran; i uzev¹i sa sobom ljudi iz Farana doðo¹e u Misir k Faraonu, caru misirskom, koji mu dade kuæu i odredi mu hranu, i dade mu i zemlje.

19. I Adad naðe veliku milost u Faraona, te ga o¾eni sestrom ¾ene svoje, sestrom carice Tahpenese.

<Jezek. 30:18>

20. I sestra Tahpenesina rodi mu sina Genuvata, kog othrani Tahpenesa na dvoru Faraonovom, i be¹e Genuvat na dvoru Faraonovom meðu sinovima Faraonovim.

21. A kad Adad èu u Misiru da je David poèinuo kod otaca svojih i da je umro Joav vojvoda, reèe Adad Faraonu: Pusti me da idem u svoju zemlju.

<1 Car. 2:10> <1 Car. 2:34>

22. A Faraon mu reèe: A ¹ta ti je malo kod mene, te hoæe¹ da ide¹ u svoju zemlju? A on reèe: Ni¹ta; ali me pusti.

23. Podi¾e mu Bog jo¹ jednog protivnika, Rezona sina Elijadinog, koji be¹e pobegao od gospodara svog Adad-Ezera, cara sovskog.

<2 Sam. 8:3>

24. I skupiv¹i k sebi ljude posta stare¹ina od èete kad ih David ubi; potom oti¹av¹i u Damask osta¹e onde i ovlada¹e Damaskom.

<2 Sam. 10:8> <2 Sam. 10:18>

25. I be¹e protivnik Izrailjev svega veka Solomunovog, i to osim zla koje èinja¹e Adad; i mr¾a¹e na Izrailja carujuæi u Siriji.

<2 Dn. 15:2>

26. I Jerovoam sin Navatov, Efraæanin iz Saride, èija mati be¹e po imenu Seruja ¾ena udovica, sluga Solomunov, podi¾e se na cara.

<2 Sam. 20:21> <1 Car. 12:2> <2 Dn. 13:6>

27. A ovo bi uzrok za¹to se podi¾e na cara: Solomun graða¹e Milon i zaziðiva¹e prolom grada Davida, oca svog;

<1 Car. 9:24>

28. A Jerovoam be¹e krepak i hrabar; zato videæi Solomun mladiæa da nastaje za poslom postavi ga nad svim podanicima doma Josifovog.

<1 Moj. 47:6> <Prièe 12:24>

29. Pa u to vreme kad Jerovoam otide iz Jerusalima, naðe ga na putu Ahija Silomljanin, prorok imajuæi na sebi novu haljinu, i behu njih dvojica sami u polju.

<Is.N. 18:1> <1 Car. 12:13> <1 Car. 14:2>

30. I Ahija uze novu haljinu koja be¹e na njemu, i razdre je na dvanaest komada.

<1 Sam. 15:27> <2 Sam. 19:43>

31. I reèe Jerovoamu: Uzmi deset komada; jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo istrgnuæu carstvo iz ruke Solomunove, i daæu tebi deset plemena.

<1 Car. 12:1> <1 Car. 12:16> <1 Car. 14:8>

32. Samo æe jedno pleme ostati njemu radi sluge mog Davida i radi grada Jerusalima, koji izabrah izmeðu svih plemena Izrailjevih.

33. Jer ostavi¹e mene i pokloni¹e se Astaroti, boginji sidonskoj i Hemosu bogu moavskom i Melhomu bogu sinova Amonovih, i ne hodi¹e putevima mojim èineæi ¹to je pravo preda mnom, uredbe moje i zakone moje, kao David otac njegov.

<4 Moj. 21:29> <Sud. 2:13> <Jer. 48:7> <Jer. 48:13> <Dela 7:43>

34. Ali neæu uzeti carstvo iz ruku njegovih, nego æu ga ostaviti neka vlada dokle je god ¾iv Davida radi sluge svog, kog izabrah, koji je dr¾ao zapovesti moje i uredbe moje.

<Psal. 89:19>

35. Nego æu uzeti carstvo iz ruku sina njegovog, i daæu tebi od njega deset plemena.

36. A sinu æu njegovom dati jedno pleme da bude videlo Davidu sluzi mom vazda preda mnom u gradu Jerusalimu, koji izabrah da u njemu namestim ime svoje.

<2 Sam. 7:29> <1 Car. 15:4> <2 Dn. 21:7> <Psal. 132:17> <Luka 1:69> <Luka 1:78> <Dela 15:16>

37. Tebe æu, dakle, uzeti da caruje¹ nad svim ¹ta ti du¹a ¾eli, i biæe¹ car nad Izrailjem.

38. I ako uzaslu¹a¹ sve ¹to ti zapovedim, i uzide¹ mojim putevima i u¹èini¹ ¹to je pravo preda mnom, dr¾eæi uredbe moje i zapovesti moje, kao ¹to je èinio David sluga moj, biæu s tobom i sazidaæu ti tvrd dom, kao ¹to sam sazidao Davidu, i daæu ti Izrailja.

<5 Moj. 31:8> <Is.N. 1:5> <1 Dn. 17:10> <1 Dn. 17:24>

39. I muèiæu seme Davidovo zato, ali ne svagda.

40. Zato tra¾a¹e Solomun da ubije Jerovoama; ali se Jerovoam podi¾e i pobe¾e u Misir k Sisaku, caru misirskom, i bi u Misiru dokle ne umre Solomun.

<2 Dn. 12:2>

41. A ostala dela Solomunova i ¹ta je god èinio, i mudrost njegova, nije li to zapisano u knjizi dela Solomunovih?

<2 Dn. 9:29>

42. A carova Solomun u Jerusalimu nad svim Izrailjem èetrdeset godina.

43. I poèinu Solomun kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davida, oca svog; a Rovoam, sin njegov, zacari se na njegovo mesto.

<Mat. 1:7>