1. Tada sabra Solomun stare¹ine Izrailjeve i sve glavare plemenske, knezove domova otaèkih sinova Izrailjevih, k sebi u Jerusalim da se prenese kovèeg zaveta Gospodnjeg iz grada Davidovog, a to je Sion.

<4 Moj. 10:33> <2 Sam. 5:7> <2 Sam. 6:17> <1 Car. 3:15> <1 Dn. 13:3> <2 Dn. 5:2>

2. I skupi¹e se k caru Solomunu svi ljudi Izrailjevi meseca Etanima na praznika, a to je mesec sedmi.

<3 Moj. 23:44> <5 Moj. 16:13> <2 Dn. 7:8>

3. I kad doðo¹e sve stare¹ine Izrailjeve, podigo¹e sve¹tenici kovèeg;

<4 Moj. 4:15> <5 Moj. 31:9> <Is.N. 3:3> <Is.N. 3:6> <1 Dn. 15:14>

4. I preneso¹e kovèeg Gospodnji i ¹ator od sastanka i sve sude svete ¹to behu u ¹atoru; preneso¹e ih sve¹tenici i Leviti.

<1 Car. 3:4> <2 Dn. 1:3>

5. A car Solomun i sav zbor Izrailjev, koji se sabra k njemu, prineso¹e s njim pred kovèegom ovaca i goveda toliko da se ne moga¹e ni izbrojati ni proraèunati od mno¹tva.

6. I uneso¹e sve¹tenici kovèeg zaveta Gospodnjeg na njegovo mesto, u unutra¹nji dom, u svetinju nad svetinjama, pod krila heruvimima.

<2 Moj. 26:33> <1 Car. 6:27>

7. Jer heruvimima behu ra¹irena krila nad mestom gde æe stajati kovèeg, i zaklanjahu heruvimi kovèeg i poluge njegove odozgo.

8. I povuko¹e mu poluge tako da se krajevi viðahu na prednjoj strani svetinje nad svetinjama, ali se napolje ne viðahu; i onde osta¹e do dana¹njeg dana.

<2 Moj. 25:14> <2 Dn. 5:9>

9. U kovèegu ne be¹e ni¹ta osim dve ploèe kamene, koje metnu u nj Mojsije na Horivu, kad Gospod uèini zavet sa sinovima Izrailjevim po¹to iziðo¹e iz zemlje misirske.

<2 Moj. 25:21> <2 Moj. 40:20> <5 Moj. 10:2> <5 Moj. 10:5> <Jevr. 9:4>

10. A kad sve¹tenici iziðo¹e iz svetinje, oblak napuni dom Gospodnji,

11. Te ne mogahu sve¹tenici stajati da slu¾e od oblaka; jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji.

12. Tada reèe Solomun: Gospod je rekao da æe nastavati u mraku.

<3 Moj. 16:2> <Psal. 18:11> <Psal. 97:2>

13. Sazidah dom Tebi za stan, mesto, da u njemu nastava¹ do veka.

<Psal. 132:14> <Jovan 4:21> <Dela 6:14>

14. I okrenuv¹i se licem svojim car blagoslovi sav zbor Izrailjev, a sav zbor Izrailjev staja¹e.

<Is.N. 22:6> <2 Sam. 6:18> <1 Dn. 16:2> <2 Dn. 6:3>

15. I reèe: Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev, koji je govorio svojim ustima Davidu ocu mom i ispunio rukom svojom govoreæi:

<Luka 1:68>

16. Od onog dana kad izvedoh iz Misira narod svoj Izrailja ne izabrah ni jednog grada meðu svim plemenima Izrailjevim da se sazida dom gde bi bilo ime moje, nego izabrah Davida da bude nad narodom mojim Izrailjem.

<5 Moj. 12:11> <2 Sam. 7:6> <2 Dn. 6:5>

17. I naumi David, otac moj, da sazida dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.

<2 Sam. 7:3> <Psal. 132:5> <Dela 7:46>

18. Ali Gospod reèe Davidu, ocu mom: ©to si naumio sazidati dom imenu mom, dobro si uèinio ¹to si to naumio;

19. Ali neæe¹ ti sazidati taj dom, nego sin tvoj, koji æe izaæi iz bedara tvojih, on æe sazidati dom imenu mom.

20. I tako ispuni Gospod reè svoju koju reèe; jer ustah na mesto oca svog Davida, i sedoh na presto Izrailjev, kao ¹to reèe Gospod, i sazidah ovaj dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.

21. I odredih ovde mesto kovèegu u kome je zavet Gospodnji ¹to je uèinio s ocima na¹im kad ih je izveo iz zemlje misirske.

<5 Moj. 31:26>

22. Potom stade Solomun pred oltar Gospodnji pred svim zborom Izrailjevim, i podi¾e ruke svoje k nebu,

<2 Moj. 9:29> <2 Car. 23:3> <2 Dn. 6:12> <1 Tim. 2:8>

23. I reèe: Gospode Bo¾e Izrailjev! Nema Boga takvog kakav si Ti gore na nebu ni dole na zemlji, koji èuva¹ zavet i milost slugama svojim, koje hode pred Tobom svim srcem svojim;

<1 Moj. 17:1> <2 Moj. 15:11> <5 Moj. 7:9> <2 Car. 20:3> <Nem. 1:5> <Psal. 35:10> <Psal. 86:8> <Jer. 10:6> <Dan. 9:4> <Mih. 7:18>

24. Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, ¹ta si mu rekao; ¹ta si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao ¹to se vidi danas.

25. Sada dakle, Gospode Bo¾e Izrailjev, dr¾i sluzi svom Davidu ocu mom ¹ta si mu rekao govoreæi: Neæe ti nestati èoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevom, samo ako sinovi tvoji u¹èuvaju put svoj hodeæi preda mnom, kao ¹to si ti hodio preda mnom.

26. Sada dakle, Bo¾e Izrailjev, neka se potvrdi reè Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu, ocu mom.

<2 Sam. 7:25>

27. Ali hoæe li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom ¹to ga sazidah?

<2 Dn. 2:6> <Psal. 148:4> <Isa. 66:1> <Jer. 23:24> <Dela 7:49> <2 Kor. 12:2>

28. Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bo¾e moj, èuj viku i molitvu, kojim Ti se moli danas sluga Tvoj;

<Filib. 4:6>

29. Da budu oèi Tvoje otvorene nad domom ovim dan i noæ, nad ovim mestom, za koje si rekao: Tu æe biti ime moje; da èuje¹ molitvu kojom æe se moliti sluga Tvoj na ovom mestu.

<1 Car. 8:52> <1 Car. 9:3> <2 Car. 21:5> <2 Car. 23:27> <Dan. 6:10>

30. Èuj molbu sluge svog i naroda svog Izrailja, kojom æe se moliti na ovom mestu; èuj s mesta gde stanuje¹, s neba, èuj, i smiluj se.

<2 Moj. 34:6> <2 Dn. 20:9> <Nem. 1:6> <Psal. 85:2> <Psal. 103:2> <Dan. 6:10> <Dan. 9:9> <Mat. 6:12> <1 Jov. 1:9>

31. Kad ko zgre¹i bli¾njemu svom te mu se da zakletva da se zakune, i zakletva doðe pred Tvoj oltar u ovom domu,

32. Ti èuj s neba, i uèini i sudi slugama svojim, osuðujuæi krivca i dela njegova obraæajuæi na njegovu glavu, a pravog pravdajuæi i plaæajuæi mu po pravdi njegovoj.

<5 Moj. 25:1>

33. Kad razbiju neprijatelji Tvoji narod Tvoj Izrailja zato ¹to Ti zgre¹e, pa se obrate k Tebi i dadu slavu imenu Tvom, i pomole Ti se i zamole Te u ovom domu,

<3 Moj. 26:39> <5 Moj. 28:25> <Jer. 20:12>

34. Ti èuj s neba, i oprosti greh narodu svom Izrailju, i dovedi ih opet u zemlju koju si dao ocima njihovim.

35. Kad se zatvori nebo, te ne bude da¾da zato ¹to zgre¹e Tebi, pa Ti se zamole na ovom mestu i dadu slavu imenu Tvom, i od greha se svog obrate, kad ih namuèi¹,

36. Ti èuj s neba, i oprosti greh slugama svojim i narodu svom Izrailju pokazav¹i im put dobri kojim æe hoditi, i pusti da¾d na zemlju svoju, koju si dao narodu svom u nasledstvo.

<1 Sam. 12:23> <Psal. 5:8> <Psal. 27:11> <Psal. 86:11> <Isa. 35:8> <Jer. 6:16>

37. Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, su¹a, medljika, skakavci, gusenice, ili kad ga pritesni neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kakvo god zlo, kakva god bolest,

<3 Moj. 26:16> <2 Dn. 20:9>

38. Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god èoveka ili od svega Tvog naroda Izrailja, ko pozna muku srca svog i podigne ruke svoje u ovom domu,

<Jona 2:5>

39. Ti èuj s neba, iz stana svog, i smiluj se i uèini i podaj svakome po svim putevima njegovim, koje zna¹ u srcu njegovom; jer Ti sam zna¹ srca svih sinova èoveèijih;

<1 Dn. 28:9> <Jer. 17:10> <Dela 1:24>

40. Da Te se boje dokle su god ¾ivi na zemlji koju si dao ocima na¹im.

41. I stranac, koji nije od Tvog naroda Izrailja, nego doðe iz daleke zemlje imena Tvog radi,

<Dela 8:27>

42. (Jer æe se èuti za ime Tvoje veliko i za ruku Tvoju krepku i mi¹icu Tvoju podignutu) kad doðe i pomoli se u ovom domu,

<5 Moj. 3:24>

43. Ti èuj s neba, iz stana svog, i uèini sve za ¹ta povièe k Tebi onaj stranac, da bi poznali ime Tvoje svi narodi na zemlji i bojali se Tebe kao narod Tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime Tvoje prizvano nad ovim domom, koji sazidah.

<1 Sam. 17:46> <Psal. 67:2> <Psal. 102:15>

44. Kad narod Tvoj iziðe na vojsku na neprijatelja svog putem kojim Ga po¹alje¹, i pomole se Gospodu obrativ¹i se ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom,

45. Èuj s neba molbu njihovu, i podaj im pravicu.

46. Kad Ti zgre¹e, jer nema èoveka koji ne gre¹i, i razgneviv¹i se na njih da¹ ih neprijateljima njihovim, te ih zarobe i odvedu u zemlju neprijateljsku daleko ili blizu,

<2 Dn. 6:36> <Jov 9:2> <Prièe 20:9> <Prop. 7:20> <1 Jov. 1:8>

47. Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo, i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji onih koji ih zarobi¹e, i ka¾u: Sagre¹ismo i zlo uèinismo, skrivismo,

<3 Moj. 26:40> <5 Moj. 30:1> <Psal. 106:6> <Dan. 9:5>

48. I tako se obrate k Tebi svim srcem svojim i svom du¹om svojom u zemlji neprijatelja svojih, koji ih zarobe, i pomole Ti se okrenuv¹i se k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom,

<5 Moj. 4:29> <2 Dn. 6:38> <Nem. 1:9> <Psal. 5:7> <Dan. 6:10> <Rim. 10:10>

49. Tada èuj s neba, iz stana svog, molbu njihovu i molitvu njihovu, i podaj im pravicu,

50. I oprosti narodu svom ¹ta Ti budu zgre¹ili, i sve prestupe kojima Ti budu prestupili, i umilostivi im one koji ih zarobe da se smiluju na njih.

<Jezd. 7:6> <Psal. 106:46>

51. Jer su Tvoj narod i Tvoje nasledstvo, koje si izveo iz Misira, isred peæi gvozdene.

52. Neka budu oèi Tvoje otvorene na molbu sluge Tvog i na molbu naroda Tvog Izrailja, i èuj ih kad Te god prizovu.

53. Jer si ih Ti odvojio sebi za nasledstvo od svih naroda na zemlji, kao ¹to si rekao preko Mojsija sluge svog, kad si izveo oce na¹e iz Misira, Gospode, Gospode!

54. A kad Solomun moleæi se Gospodu svr¹i svu ovu molbu i molitvu, usta ispred oltara Gospodnjeg, gde be¹e klekao i ruke svoje podigao k nebu;

55. I stojeæi blagoslovi sav zbor Izrailjev, glasom velikim govoreæi:

<2 Sam. 6:18>

56. Blagosloven da je Gospod koji je smirio narod svoj Izrailja, kao ¹to je govorio; nije izostala ni jedna reè od svih dobrih reèi Njegovih, koje je govorio preko Mojsija, sluge svog.

<5 Moj. 12:10> <Is.N. 21:45>

57. Da Gospod Bog na¹ bude s nama kao ¹to je bio s ocima na¹im, da nas ne ostavi i ne napusti.

<5 Moj. 31:6>

58. Nego neka prigne srce na¹e k sebi da bismo hodili svim putevima Njegovim i dr¾ali zapovesti Njegove i uredbe Njegove i zakone Njegove, ¹to je zapovedio ocima na¹im.

<Psal. 119:36> <Jer. 10:23> <2 Kor. 3:5>

59. I neka budu ove reèi moje, kojima se molih Gospodu, blizu Gospoda Boga na¹eg dan i noæ da bi davao pravicu sluzi svom i narodu svom Izrailju u svako doba;

60. Da bi poznali svi narodi na zemlji da je Gospod sam Bog i da nema drugog.

<5 Moj. 4:35> <Is.N. 4:24> <1 Sam. 17:36> <1 Car. 18:39> <2 Car. 19:19> <Jer. 10:10>

61. I neka srce va¹e bude celo prema Gospodu Bogu na¹em, da hodite po uredbama Njegovim i dr¾ite zapovesti Njegove kao danas.

<1 Car. 11:4>

62. Tada car i sav Izrailj s njim prineso¹e ¾rtve pred Gospodom.

63. I Solomun prinese na ¾rtvu zahvalnu, koju prinese Gospodu, dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. Tako posveti¹e dom Gospodnji car i svi sinovi Izrailjevi.

<4 Moj. 7:10>

64. U taj dan posveti car sredinu trema koji je pred domom Gospodnjim, jer onde prinese ¾rtve paljenice i dare i pretilinu od ¾rtava zahvalnih; jer bronzani oltar koji be¹e pred Gospodom be¹e malen i ne moga¹e na nj stati ¾rtve paljenice i dari i pretilina od ¾rtava zahvalnih.

<2 Dn. 7:7>

65. I u to vreme praznova Solomun praznik i sav Izrailj s njim, sabor velik od ulaska u Emat do potoka misirskog, pred Gospodom Bogom na¹im, sedam dana i opet sedam dana, to je èetrnaest dana.

<1 Moj. 15:18> <2 Moj. 23:31> <3 Moj. 23:34> <4 Moj. 34:8> <Is.N. 13:5> <Is.N. 15:4> <Sud. 3:3> <2 Sam. 8:9> <2 Dn. 30:23> <Amos 6:14>

66. A u osmi dan otpusti narod; i blagoslovi¹e cara i otido¹e k ¹atorima svojim radujuæi se i veseleæi se u srcu za sve dobro ¹to uèini Gospod Davidu, sluzi svom i Izrailju, narodu svom.