1. A Solomun se oprijatelji s faraonom, carem misirskim, i o¾eni se kæerju faraonovom, i dovede je u grad Davidov dokle ne dovr¹i svoj dom i dom Gospodnji i zid oko Jerusalima.

<1 Car. 9:15>

2. Ali narod prino¹a¹e ¾rtve na visinama; jer jo¹ ne be¹e sazidan dom imenu Gospodnjem do tada.

<3 Moj. 17:3> <5 Moj. 12:2> <1 Car. 22:43>

3. A Solomun ljublja¹e Gospoda hodeæi po uredbama oca svog Davida, samo ¹to na visinama prino¹a¹e ¾rtve i kaða¹e.

<5 Moj. 6:5> <5 Moj. 10:12> <Psal. 31:23> <Psal. 145:20> <Mat. 22:37> <Mar. 12:30> <Luka 10:27> <Rim. 8:21> <1 Kor. 8:3> <1 Jov. 5:3>

4. Zato otide car u Gavaon da onde prinese ¾rtvu, jer to be¹e velika visina; i Solomun prinese hiljadu ¾rtava paljenica na onom oltaru.

<1 Car. 3:2> <1 Dn. 16:39> <2 Dn. 1:3>

5. I javi se Gospod Solomunu u Gavaonu noæu u snu, i reèe Bog: I¹ti ¹ta hoæe¹ da ti dam.

<4 Moj. 12:6> <1 Car. 9:2> <2 Dn. 1:7> <Mat. 1:20> <Mar. 6:22> <Mar. 10:36> <Jovan 15:7>

6. A Solomun reèe: Ti si uèinio veliku milost sluzi svom Davidu ocu mom, kao ¹to je hodio pred Tobom verno i pravedno i s pravim srcem prema Tebi; i saèuvao si mu ovu veliku milost, te mu dao sina da sedi na prestolu njegovom, kao ¹to se vidi danas.

<2 Dn. 1:8>

7. I tako Gospode Bo¾e moj, Ti si postavio slugu svog carem na mesto Davida oca mog, a ja sam mlad, niti znam polaziti ni dolaziti.

<4 Moj. 27:17> <5 Moj. 1:12> <1 Dn. 22:5> <1 Dn. 29:1> <Jov 32:6> <Prop. 10:16> <Jer. 1:6>

8. I Tvoj je sluga meðu narodom Tvojim, koji si izabrao, narodom velikim, koji se ne mo¾e izbrojati ni proraèunati od mno¾ine.

<1 Moj. 13:16> <5 Moj. 7:6>

9. Daj dakle sluzi svom srce razumno da mo¾e suditi narodu Tvom i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko mo¾e suditi narodu Tvom tako velikom?

<2 Dn. 1:10> <Psal. 72:1> <Prièe 2:3> <Prièe 3:13> <Jevr. 5:14> <Jakov 1:5>

10. I bi milo Gospodu ¹to Solomun to zaiska.

11. I reèe mu Bog: Kad to i¹te¹, a ne i¹te¹ dug ¾ivot niti i¹te¹ blago niti i¹te¹ du¹e neprijatelja svojih nego i¹te¹ razum da ume¹ suditi;

<2 Dn. 1:11> <Jer. 45:5> <Jakov 4:3>

12. Evo uèinih po tvojim reèima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takvog kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti æe posle tebe nastati takav kakav si ti.

<1 Car. 4:29> <1 Car. 5:12> <1 Car. 10:23> <Prièe 3:13> <Prop. 1:16> <1 Jov. 5:14>

13. A svrh toga dajem ti i ¹ta nisi iskao, i blago i slavu, da takvog kakav æe¹ ti biti neæe biti meðu carevima svega veka tvog.

<1 Car. 10:23> <Nem. 13:26> <Prièe 3:16> <Mat. 6:33> <1 Kor. 3:21> <2 Kor. 6:10> <Efes. 3:20>

14. I ako uzide¹ mojim putevima dr¾eæi uredbe moje i zapovesti moje, kao ¹to je i¹ao David otac tvoj, produ¾iæu dane tvoje.

<Psal. 91:16> <Prièe 3:2>

15. Tada se probudi Solomun, i gle, ono be¹e san. I doðe u Jerusalim, i stav¹i pred kovèeg zaveta Gospodnjeg prinese ¾rtve paljenice i ¾rtve zahvalne, i poèasti sve sluge svoje.

<1 Moj. 31:54> <1 Moj. 41:7> <1 Car. 8:65> <Jest. 1:3> <Jer. 31:26> <Dan. 5:1> <Mar. 6:21>

16. Tada doðo¹e dve ¾ene kurve k caru, i stado¹e pred njim.

<3 Moj. 19:29> <4 Moj. 27:2> <5 Moj. 23:17>

17. I reèe jedna ¾ena: Ah, gospodaru; ja i ova ¾ena sedimo u jednoj kuæi, i porodih se kod nje u istoj kuæi.

18. A treæi dan posle mog poroðaja porodi se i ova ¾ena, i bejasmo zajedno i ne be¹e niko drugi s nama u kuæi, samo nas dve bejasmo u kuæi.

19. I umre sin ove ¾ene noæas, jer ona le¾e na nj.

20. Pa ustav¹i u po noæi uze sina mog iskraj mene, kad slu¹kinja tvoja spava¹e, i stavi ga sebi u naruèje, a sina svog mrtvog stavi meni u naruèje.

21. A kad ustah ujutru da podojim sina svog, a to mrtav; ali kad razgledah ujutru, a to, ne be¹e moj sin, kog ja rodih.

22. Tada reèe druga ¾ena: Nije tako; nego je moj sin ovaj ¾ivi, a tvoj je sin onaj mrtvi. Ali ona reèe: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj ¾ivi. Tako govorahu pred carem.

23. A car reèe: Ova ka¾e: Ovaj je ¾ivi moj sin, a tvoj je sin ovaj mrtvi; a ona ka¾e: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj ¾ivi.

24. I reèe car: Dajte mi maè. I doneso¹e maè pred cara.

25. Tada reèe car: Rasecite ¾ivo dete na dvoje, i podajte polovinu jednoj i polovinu drugoj.

26. Tada ¾ena koje sin be¹e ¾ivi reèe caru, jer joj se uskoleba utroba za sinom: Ah, gospodaru, podajte njoj dete ¾ivo, a nemojte ga ubijati. A ona reèe: Neka ne bude ni meni ni tebi, rasecite ga.

<1 Moj. 43:30> <Isa. 49:15> <Jer. 31:20> <Os. 11:8>

27. Tada odgovori car i reèe: Podajte onoj ¾ivo dete, nemojte ga ubiti, ona mu je mati.

28. I sav Izrailj èu sud koji izreèe car, i poboja¹e se cara; jer vide¹e da je u njemu mudrost Bo¾ja da sudi.

<Jezd. 7:25> <Prièe 16:10> <Isa. 11:3> <Dan. 1:17> <Kol. 2:2>