1. A kad doðe vreme Davidu da umre, zapovedi Solomunu, sinu svom govoreæi:

<1 Moj. 3:19> <1 Moj. 47:29> <5 Moj. 31:14> <2 Sam. 14:14> <Jov 30:23> <Psal. 89:48> <Prop. 12:7>

2. Ja idem kud ide sve na zemlji; a ti budi hrabar i budi èovek.

<Is.N. 23:14> <Jer. 29:7> <Jevr. 9:27>

3. I dr¾i ¹ta ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da dr¾i¹, hodeæi putevima Njegovim i dr¾eæi uredbe Njegove i zapovesti Njegove i zakone Njegove i svedoèanstva Njegova, kako je napisano u zakonu Mojsijevom, da bi napredovao u svemu ¹to uzradi¹ i za èim se god okrene¹,

<5 Moj. 17:19> <Is.N. 1:7> <1 Sam. 18:5> <1 Sam. 18:14> <1 Sam. 18:30> <1 Dn. 22:12>

4. Da bi Gospod ispunio reè svoju koju mi je rekao govoreæi: Ako uspaze sinovi tvoji na put svoj hodeæi preda mnom verno, svim srcem svojim i svom du¹om svojom, tada ti neæe nestati èoveka na prestolu Izrailjevom.

<2 Sam. 7:12> <2 Sam. 7:25> <1 Car. 8:25> <2 Car. 20:3> <2 Dn. 6:16> <2 Dn. 23:3> <Psal. 132:12> <Jer. 33:17>

5. A ti zna¹ ¹ta mi je uèinio Joav, sin Serujin, ¹ta je uèinio dvema vojvodama Izrailjevim, Aveniru sinu Nirovom i Amasi sinu Jeterovom, koje ubi proliv¹i u miru krv kao u ratu, i okalja krvlju kao u ratu pojas svoj oko sebe, i obuæu svoju na nogu.

<2 Sam. 3:27> <2 Sam. 3:39> <2 Sam. 19:5> <2 Sam. 20:10>

6. Uèini dakle po mudrosti svojoj, i nemoj dati da se seda glava njegova spusti s mirom u grob.

<Prièe 20:26>

7. Sinovima pak Varzelaja od Galada uèini milost, i neka bude meðu onima koji jedu za tvojim stolom, jer su tako do¹li k meni kad sam be¾ao od Avesaloma, brata tvog.

<2 Sam. 9:7> <2 Sam. 17:27> <2 Sam. 19:31> <2 Sam. 19:37>

8. I eto, kod tebe je Simej, sin Girin od Venijamina iz Vaurima, koji me je ljuto ru¾io kad iðah u Mahanajim; ali mi doðe na susret na Jordan, i zakleh mu se Gospodom rekav¹i: Neæu te ubiti maèem.

<2 Sam. 16:5>

9. Ali mu ti nemoj oprostiti, jer si mudar èovek i znaæe¹ ¹ta æe¹ mu uèiniti, da opravi¹ sedu glavu njegovu s krvlju u grob.

<2 Moj. 20:7>

10. Tako poèinu David kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davidovom.

<2 Sam. 5:7> <1 Car. 1:21> <Jov 14:1> <Prop. 12:5> <Dela 2:29>

11. A carova David nad Izrailjem èetrdeset godina: u Hevronu carova sedam godina, a u Jerusalimu carova trideset i tri godine.

<2 Sam. 5:4> <1 Dn. 29:26>

12. I Solomun sede na presto Davida oca svog, i carstvo se njegovo utvrdi jako.

<1 Dn. 29:23> <2 Dn. 1:1>

13. Tada doðe Adonija, sin Agitin, k Vitsaveji materi Solomunovoj; a ona reèe: Jesi li dobro do¹ao? A on reèe: Dobro.

<1 Sam. 16:4>

14. Potom reèe: Imam ne¹to da ti ka¾em. A ona reèe: Govori.

15. Tada reèe: Ti zna¹ da je moje bilo carstvo, i da je u mene bio upro oèi sav Izrailj da ja budem car; ali se carstvo prenese i dopade bratu mom, jer mu ga Gospod dade.

<1 Dn. 22:9> <1 Dn. 28:5> <2 Dn. 20:6> <Jov 9:12> <Psal. 33:10> <Psal. 115:3> <Prièe 19:21> <Isa. 14:27> <Isa. 46:9> <Dan. 2:21> <Dela 5:39>

16. Zato te sad molim za jedno; nemoj me odbiti. A ona mu reèe: Govori.

17. A on reèe: Govori caru Solomunu, jer ti on neæe odbiti, neka mi da za ¾enu Avisagu Sunamku.

<1 Car. 1:3>

18. A Vitsaveja reèe: Dobro, ja æu govoriti caru za te.

19. I doðe Vitsaveja k caru Solomunu da mu govori za Adoniju; a car usta i srete je i pokloniv¹i joj se sede na svoj presto, i zapovedi te namesti¹e stolicu materi njegovoj, i ona sede njemu s desne strane.

<2 Moj. 20:12> <3 Moj. 19:32> <Psal. 45:9> <Psal. 110:1> <Prièe 23:22> <Mat. 20:21>

20. Tada ona reèe: Iskala bih od tebe jednu malu stvar, nemoj me odbiti. A car joj reèe: I¹ti, majko, neæu te odbiti.

21. Ona reèe: Podaj Avisagu Sunamku Adoniji, bratu svom za ¾enu.

22. A car Solomun odgovori materi svojoj i reèe: Za¹to i¹te¹ Avisagu Sunamku za Adoniju? I¹ti i carstvo za nj, jer je on brat moj stariji i ima uza se Avijatara sve¹tenika i Joava sina Serujinog.

<1 Car. 1:7>

23. I zakle se car Solomun Gospodom govoreæi: Tako da mi uèini Bog i tako da doda, sebi na smrt kaza to Adonija danas.

<Ruta 1:17> <1 Sam. 14:44> <2 Sam. 3:9> <2 Sam. 3:35> <1 Car. 20:10>

24. I zato, tako da je ¾iv Gospod, koji me je utvrdio i posadio me na prestolu Davida oca mog, i koji mi je naèinio kuæu kao ¹to je rekao, danas æe poginuti Adonija.

<2 Sam. 7:11>

25. I posla car Solomun Venaju, sina Jodajevog, koji ulo¾i na nj, te pogibe.

26. A Avijataru sve¹teniku reèe car: Idi u Anatot na njivu svoju, jer si zaslu¾io smrt, ali te neæu danas pogubiti, jer si nosio kovèeg Gospodnji pred Davidom ocem mojim i podnosio si sve nevolje koje je podnosio otac moj.

<Is.N. 21:18> <1 Sam. 22:20> <1 Sam. 22:23> <1 Sam. 23:6> <2 Sam. 15:24> <2 Sam. 15:29>

27. Tako Solomun svr¾e Avijatara da ne bude sve¹tenik Gospodnji, da ispuni reè Gospodnju ¹to reèe u Silomu za dom Ilijev.

<1 Sam. 2:31> <1 Sam. 2:36>

28. I ovaj glas doðe do Joava; a Joav be¹e pristao za Adonijom, premda za Avesalomom ne be¹e pristao; i uteèe Joav u ¹ator Gospodnji i uhvati se za rogove oltaru.

<2 Moj. 21:14> <1 Car. 1:7> <1 Car. 1:50> <1 Car. 1:51>

29. I javi¹e caru Solomunu: Joav uteèe u ¹ator Gospodnji, i eno ga kod oltara. A Solomun posla Venaju sina Jodajevog govoreæi: Idi, ulo¾i na nj.

30. I u¹av¹i Venaja u ¹ator Gospodnji reèe mu: Car je kazao: Iziði. A on reèe: Neæu; nego ovde hoæu da umrem. A Venaja javi caru govoreæi: Tako reèe Joav i tako mi odgovori.

31. A car mu reèe: Uèini kako je rekao, ulo¾i na nj, i pogrebi ga, i skini s mene i s doma oca mog krv pravu koju je prolio Joav.

<2 Moj. 21:14> <4 Moj. 35:33> <5 Moj. 19:13>

32. I neka Gospod obrati krv njegovu na njegovu glavu, ¹to ulo¾i na dva èoveka pravednija i bolja od sebe, i ubi ih maèem bez znanja oca mog Davida: Avenira sina Nirovog vojvodu Izrailjevog i Amasu sina Jeterovog vojvodu Judinog;

<1 Moj. 4:11> <Sud. 9:24> <2 Sam. 3:27> <2 Sam. 20:10> <2 Dn. 21:13> <Jest. 1:19> <Psal. 7:16> <Psal. 9:15>

33. Neka se dakle krv njihova vrati na glavu Joavovu i na glavu semena njegovog doveka; a Davidu i semenu njegovom i domu njegovom i prestolu njegovom neka bude mir doveka od Gospoda.

<2 Sam. 3:28> <2 Sam. 3:29> <Prièe 16:7> <Isa. 9:6> <Dela 7:45> <Filib. 4:7>

34. I otide Venaja, sin Jodajev, i ulo¾i na nj i pogubi ga, i bi pogreben kod kuæe svoje u pustinji.

<Is.N. 15:61> <Mat. 3:1>

35. Tada postavi car Venaju, sina Jodajevog, na njegovo mesto nad vojskom, a Sadoka sve¹tenika postavi car na mesto Avijatarovo.

<4 Moj. 25:11> <4 Moj. 25:13> <1 Sam. 2:35> <1 Dn. 6:53>

36. Potom posla car i dozva Simeja, i reèe mu: Sagradi sebi kuæu u Jerusalimu, pa tu sedi, i ne izlazi odatle nikuda.

<2 Sam. 16:5> <Prièe 20:8>

37. Jer u koji dan iziðe¹ i preðe¹ preko potoka Kedrona, znaj zacelo da æe¹ poginuti, i krv æe tvoja pasti na tvoju glavu.

<3 Moj. 20:9> <2 Sam. 1:16> <2 Sam. 15:23> <2 Car. 23:6> <Jezek. 18:13>

38. A Simej reèe caru: Dobra je ta reè; kako je rekao gospodar moj car, tako æe uèiniti sluga tvoj. I sede Simej u Jerusalimu dugo vremena.

39. Ali se dogodi posle tri godine, te uteko¹e dve sluge Simejeve k Ahisu, sinu Ma¹inom caru gatskom. I bi javljeno Simeju: Eno ti slugu u Gatu.

<1 Sam. 27:2> <1 Sam. 27:3>

40. Tada usta Simej, i osamari svog magarca, i otide u Gat k Ahisu da tra¾i sluge svoje. I vrati se Simej, i dovede natrag sluge svoje iz Gata.

<Prièe 15:27>

41. I javi¹e Solomunu da je Simej bio oti¹ao iz Jerusalima u Gat, i da se vratio.

42. Tada car poslav¹i dozva Simeja, i reèe mu: Nisam li te zakleo Gospodom i nisam li ti tvrdo rekao: U koji dan iziðe¹ kuda mu drago, znaj zacelo da æe¹ poginuti? I ti mi reèe: Dobra je ta reè koju èuh.

<Psal. 15:4>

43. Za¹to, dakle, nisi dr¾ao zakletvu Gospodnju i zapovest koju sam ti zapovedio?

<Jezek. 17:19>

44. Potom reèe car Simeju: Ti zna¹ sve zlo za koje zna srce tvoje, ¹ta si uèinio Davidu ocu mom; Gospod vraæa tvoje zlo na tvoju glavu.

<Psal. 7:16>

45. A car æe Solomun biti blagosloven i presto Davidov utvrðen pred Gospodom do veka.

<Prièe 25:5>

46. I zapovedi car Venaji sinu Jodajevom, te iziðe i ulo¾i na nj, te pogibe. I carstvo se utvrdi u ruci Solomunovoj.