1. A car David ostare i bi vremenit, i koliko ga pokrivahu haljinama ne moga¹e se zagrejati.

<1 Car. 1:15>

2. Tada mu reko¹e sluge njegove: Neka potra¾e caru gospodaru na¹em mladu devojku, pa ona neka stoji pred carem i dvori ga, i na krilu neka mu spava, da se zagreva car, gospodar na¹.

<1 Sam. 16:21> <Jest. 2:2>

3. I potra¾i¹e lepu devojku po svim krajevima izrailjskim, i naðo¹e Avisagu Sunamku, te je dovedo¹e caru.

<Is.N. 19:18> <1 Car. 2:17>

4. A ta devojka be¹e vrlo lepa, i dvora¹e cara i slu¾a¹e mu: ali je car ne pozna.

<1 Moj. 4:1>

5. A Adonija, sin Agitin podi¾e se govoreæi: Ja æu biti car. I nabavi sebi kola i konjike, i pedeset ljudi koji trèahu pred njim.

<5 Moj. 17:16> <2 Sam. 3:4>

6. I otac ga nikada ne nakara, niti mu reèe: Za¹to radi¹ tako? A on be¹e vrlo lep, i mati ga rodi iza Avesaloma.

<1 Sam. 3:13> <2 Sam. 3:3>

7. I dogovara¹e se s Joavom sinom Serujinim i s Avijatarom sve¹tenikom, koji pomagahu Adoniji.

<2 Sam. 20:25> <1 Car. 2:22> <1 Car. 2:28>

8. Ali Sadok sve¹tenik i Venaja sin Jodajev i Natan prorok i Semaj i Rej i junaci Davidovi ne prista¹e za Adonijom.

<2 Sam. 23:8> <1 Car. 4:18>

9. Tada nakla Adonija ovaca i volova i ugojene stoke kod kamena Zoeleta, koji je kod izvora Rogila, i pozva svu braæu svoju, sinove careve, i sve ljude od Jude, sluge careve;

<1 Car. 1:19> <1 Car. 1:41>

10. Ali ne pozva Natana proroka, ni Venaje, ni ostalih junaka, ni Solomuna brata svog.

<Otkr. 13:13>

11. Tada reèe Natan Vitsaveji, materi Solomunovoj govoreæi: Jesi li èula da se zacario Adonija sin Agitin? A gospodar na¹ David ne zna.

<2 Sam. 3:4>

12. Nego sada hajde, ja æu te savetovati kako æe¹ izbaviti du¹u svoju i du¹u sina svog Solomuna.

<Prièe 11:14>

13. Hajde, otidi k caru Davidu i reci mu: Nisi li se ti, gospodaru moj care, zakleo slu¹kinji svojoj govoreæi: Solomun, sin tvoj, biæe car posle mene i on æe sedeti na prestolu mom? Za¹to se dakle zacari Adonija?

<1 Dn. 22:9>

14. I gle, dok ti jo¹ bude¹ onde govoreæi s carem, ja æu doæi za tobom, i dopuniæu tvoje reèi.

15. I tako uðe Vitsaveja k caru u klet. A car be¹e vrlo star; i Avisaga Sunamka dvora¹e ga.

16. I saviv¹i se Vitsaveja pokloni se caru; a car joj reèe: ©ta æe¹?

17. A ona mu reèe: Gospodaru moj, ti si se zakleo Gospodom Bogom svojim slu¹kinji svojoj: Solomun, sin tvoj, biæe car posle mene, i on æe sedeti na prestolu mom.

<1 Moj. 18:12> <Efes. 5:33>

18. A sad evo Adonija se zacari, a ti, gospodaru moj care, i ne zna¹.

19. Naklao je volova i ugojene stoke i ovaca mnogo, i pozvao sve sinove careve, i Avijatara sve¹tenika i Joava vojvodu; a Solomuna sluge tvog nije pozvao.

20. Sada, care gospodaru moj, oèi su svega Izrailja uprte u tebe, da im ka¾e¹ ko æe sesti na presto tvoj, gospodaru moj care, posle tebe.

21. Inaèe, kad gospodar moj car poèine kod otaca svojih, biæemo ja i sin moj Solomun krivi.

22. I gle, dok ona jo¹ govora¹e caru, doðe prorok Natan.

23. I javi¹e caru govoreæi: Evo Natana proroka. I on stupiv¹i pred cara pokloni se caru licem do zemlje.

24. I reèe Natan: Care, gospodaru moj, jesi li ti kazao: Adonija æe biti car posle mene, i on æe sedeti na prestolu mom?

25. Jer otide danas i nakla volova i ugojene stoke i ovaca mnogo, i pozva sve sinove careve i vojvode i Avijatara sve¹tenika; i eno jedu i piju s njim i govore: Da ¾ivi car Adonija.

26. Mene pak, sluge tvog, ne pozva, ni Sadoka sve¹tenika, ni Venaje sina Jodajevog, ni Solomuna sluge tvog.

27. Je li to car gospodar moj naredio? Ne kazav¹i sluzi svom ko æe sesti na presto gospodara mog cara posle njega.

28. A car David odgovori i reèe: Zovite mi Vitsaveju. I ona doðe pred cara, i stade pred carem.

29. Tada se zakle car govoreæi: Tako da je ¾iv Gospod, koji je izbavio du¹u moju od svake nevolje,

<1 Moj. 48:16> <Sud. 8:19> <1 Sam. 14:39> <1 Sam. 25:34> <2 Sam. 4:9> <1 Car. 17:1> <2 Car. 4:30> <Psal. 19:14> <Psal. 31:5> <Psal. 31:7> <Psal. 34:19> <Psal. 34:22> <Psal. 71:23> <Psal. 103:1> <Psal. 103:4> <Plaè 3:58>

30. Kako sam ti se zakleo Gospodom Bogom Izrailjevim rekav¹i: Solomun sin tvoj biæe car posle mene, i on æe sedeti na prestolu mom mesto mene, tako æu uèiniti danas.

31. Tada Vitsaveja savi se licem do zemlje i pokloni se caru, pa reèe: Da ¾ivi gospodar moj car David doveka!

<Nem. 2:3> <Dan. 2:4>

32. Potom reèe car David: Zovite mi Sadoka sve¹tenika i Natana proroka i Venaju, sina Jodajevog. I oni doðo¹e pred cara.

33. A car im reèe: Uzmite sa sobom sluge gospodara svog, i posadite Solomuna, sina mog, na moju mazgu i i odvedite ga do Giona;

<2 Sam. 20:6> <1 Dn. 23:1> <2 Dn. 32:30> <Jest. 6:8>

34. I neka ga onde Sadok sve¹tenik i Natan prorok poma¾u za cara nad Izrailjem, i zatrubite u trubu i recite: Da ¾ivi car Solomun!

<1 Sam. 10:1> <1 Sam. 16:3> <1 Sam. 16:12> <2 Sam. 2:4> <2 Sam. 5:3> <2 Sam. 15:10> <1 Car. 1:44> <1 Car. 19:16> <2 Car. 9:3> <2 Car. 9:13> <Mar. 11:9>

35. Potom se vratite za njim, i on neka doðe i sedne na presto moj i caruje mesto mene; jer sam njega odredio da bude voð Izrailju i Judi.

36. A Venaja, sin Jodajev, odgovori caru i reèe: Amin! Neka tako ka¾e Gospod Bog gospodara mog cara.

<5 Moj. 27:15> <Jer. 11:5> <Mat. 6:13>

37. Kako je Gospod bio s gospodarem mojim carem tako neka bude i sa Solomunom, i neka podigne presto njegov jo¹ vi¹e nego presto gospodara mog, cara Davida.

<5 Moj. 2:7> <Is.N. 1:5> <Is.N. 1:17> <1 Sam. 20:13> <1 Car. 8:57> <2 Car. 2:9> <1 Dn. 28:20>

38. I tako otide Sadok sve¹tenik i Natan prorok i Venaja sin Jodajev i Hereteji i Feleteji, i posadi¹e Solomuna na mazgu cara Davida i odvedo¹e ga do Giona.

<2 Sam. 8:18>

39. I Sadok sve¹tenik uze rog s uljem iz ¹atora, i pomaza Solomuna. Potom zatrubi¹e u trubu i sav narod reèe: Da ¾ivi car Solomun!

<2 Moj. 30:23> <2 Moj. 30:25> <2 Moj. 30:32> <1 Sam. 10:1> <1 Sam. 10:24> <1 Car. 1:34> <1 Dn. 29:22> <Psal. 89:20>

40. I sav narod poðe za njim, i narod svira¹e u svirale i veselja¹e se veoma da se zemlja razlega¹e od vike njihove.

41. I zaèu Adonija i sve zvanice koje behu s njim, po¹to jedo¹e; zaèu i Joav glas trubni, pa reèe: Kakva je to vika i vreva u gradu?

42. I dokle on jo¹ govora¹e, gle, doðe Jonatan sin Avijatara sve¹tenika; i Adonija mu reèe: Hodi, jer si junak i nosi¹ dobre glase.

<2 Sam. 18:27>

43. A Jonatan odgovori i reèe Adoniji: Ta, gospodar na¹, car David, postavi Solomuna carem.

44. Jer car posla s njim Sadoka sve¹tenika i Natana proroka i Venaju, sina Jodajevog, i Hereteje i Feleteje, i posadi¹e ga na carevu mazgu.

45. I pomaza¹e ga Sadok sve¹tenik i Natan prorok kod Giona za cara, i otido¹e odande veseleæi se tako da je grad uzavreo; to je vika koju èuste.

46. I Solomun je veæ seo na carski presto.

<1 Dn. 29:23>

47. I do¹le su sluge careve, i blagoslovi¹e gospodara na¹eg, cara Davida govoreæi: Da Bog proslavi ime Solomunovo jo¹ veæma nego tvoje, i presto njegov da podigne jo¹ vi¹e nego tvoj. I pokloni se car na postelji svojoj.

<1 Moj. 47:31>

48. Jo¹ ovako reèe car: Da je blagosloven Gospod Bog Izrailjev, koji dade danas ko æe sedeti na prestolu mom, da vide moje oèi.

<1 Car. 3:6> <Psal. 132:11>

49. Tada se prepado¹e, i usta¹e sve zvanice Adonijine, i otido¹e svak svojim putem.

50. A Adonija bojeæi se Solomuna usta i otide, i uhvati se za rogove oltaru.

<2 Moj. 21:14>

51. I javi¹e Solomunu govoreæi: Eno, Adonija se upla¹io od cara Solomuna, i eno ga, uhvatio se za rogove oltaru, i veli: Neka mu se zakune car Solomun da neæe ubiti slugu svog maèem.

52. A Solomun reèe: Ako bude po¹ten èovek, ni dlaka s glave njegove neæe pasti na zemlju; ali ako se naðe zlo na njemu, poginuæe.

<5 Moj. 1:17> <1 Sam. 14:45> <2 Sam. 14:11> <Dela 27:44>

53. I tako posla car Solomun, te ga dovedo¹e od oltara; i kad doðe, pokloni se caru Solomunu; a Solomun mu reèe: Idi kuæi svojoj.