Pregled Prvi Preth Sled Poslednji
Druga knjiga Samuilova, glava 14.
1. A Joav sin Serujin opazi da se srce carevo obratilo k Avesalomu.
2. I posla Joav u Tekuju te dozva otuda ženu lukavu, pa joj reče:
Učini se kao da si u žalosti, i obuci žalosne haljine, i nemoj se
namazati uljem, nego budi kao žena koja odavna žali za mrtvim.
<Ruta 3:3> <2 Sam. 20:16> <2 Dn. 11:6> <2 Dn. 20:20> <Nem. 3:5> <Nem.
3:27> <Jer. 6:1> <Amos 1:1>
3. I otidi k caru, i govori mu tako i tako. I nauči je Joav šta će
govoriti.
<2 Moj. 4:15>
4. I kad otide žena Tekujanka k caru da govori, pade ničice na zemlju
i pokloni se, i reče: Pomagaj care!
<1 Sam. 20:41> <2 Sam. 1:2>
5. A car joj reče: Šta ti je? A ona reče: Udovica sam, umro mi je
muž.
<2 Sam. 12:1>
6. A imaše sluškinja tvoja dva sina, pa se svadiše u polju, a ne
beše nikoga da ih razvadi, te jedan udari drugog i ubi ga.
7. I gle, sav dom usta na sluškinju tvoju govoreći: Daj tog što je
ubio brata svog da ga pogubimo za dušu brata njegovog, kog je ubio, i
da istrebimo naslednika; i tako hoće da ugase iskru koja mi je ostala,
da ne ostave ime mužu mom ni ostatak na zemlji.
<1 Moj. 4:14> <4 Moj. 35:19> <5 Moj. 19:12>
8. A car reče ženi: Idi kući svojoj, a ja ću narediti za te.
9. A žena Tekujanka reče caru: Care gospodaru! Neka na me i na dom oca
mog padne krivica, a car i njegov presto neka je prav.
<1 Moj. 27:13> <4 Moj. 35:33> <1 Sam. 25:24> <2 Sam. 3:28> <Mat. 27:25>
10. A car reče: Ko uzgovori na te, dovedi ga k meni, i neće te se
više dotaći.
11. A ona reče: Neka se opomene car Gospoda Boga svog, da se ne umnože
osvetnici koji ubijaju, i da ne ubiju sina mog. A on reče: Tako živ
bio Gospod, nijedna dlaka s tvog sina neće pasti na zemlju.
<4 Moj. 35:19> <Is.N. 20:3> <1 Sam. 14:45> <Dela 27:34>
12. A žena reče: Da kaže sluškinja tvoja nešto caru gospodaru. A on
reče: Govori.
13. A žena reče: A zašto si namislio takvu stvar narodu Božijem? Jer
car kao da je kriv govoreći tako, jer neće car da dozove natrag onog
kog je odagnao.
<Sud. 20:2> <2 Sam. 13:37>
14. Jer ćemo doista pomreti, i jesmo kao voda koja se prospe na zemlju
i više se ne može skupiti; jer mu Bog nije uzeo život, nego je naumio
da odagnani ne ostane odagnan od njega.
<4 Moj. 35:15> <Jov 30:23> <Prop. 3:19> <Jevr. 9:27>
15. I tako dođoh da kažem ovo caru gospodaru svom, jer me narod
uplaši; zato reče sluškinja tvoja: Da govorim caru, može biti da će
učiniti car šta sluškinja njegova kaže.
16. Jer će car uslišiti i izbaviti sluškinju svoju iz ruke onog koji
hoće da istrebi mene i sina mog iz nasledstva Božijeg.
<2 Sam. 20:19>
17. I sluškinja tvoja reče: Reč cara gospodara mog biće mi uteha,
jer je car gospodar moj kao anđeo Božji, te sluša i dobro i zlo, i
Gospod će Bog tvoj biti s tobom.
<1 Sam. 29:9> <2 Sam. 19:27>
18. A car odgovori i reče ženi: Nemoj tajiti od mene šta ću te
pitati. A žena reče: Neka govori car gospodar moj.
19. Tada car reče: Da nije Joavov posao u svemu tome što činiš? A
žena odgovori i reče: Tako da je živa duša tvoja, care gospodaru, ne
može se ni nadesno ni nalevo od svega što kaza car gospodar moj; jer
sluga tvoj Joav zapovedio mi je i naučio sluškinju tvoju sve ovo da
govorim.
<2 Sam. 14:3>
20. Sluga je tvoj Joav učinio, te sam ovako izvila besedu svoju; ali je
gospodar moj mudar kao anđeo Božji, te zna sve što biva na zemlji.
<2 Sam. 19:27>
21. Tada reče car Joavu: Evo, ti si učinio to, idi, dovedi natrag dete
Avesaloma.
22. Tada pade Joav licem na zemlju, i pokloni se i blagoslovi cara, i
reče Joav: Danas vidi sluga tvoj da sam našao milost pred tobom, care
gospodaru, kad je car učinio šta mu sluga njegov reče.
23. Potom se podiže Joav i otide u Gesur, i dovede natrag u Jerusalim
Avesaloma.
<5 Moj. 3:14> <2 Sam. 3:3>
24. I car reče: Neka ide svojoj kući, a lice moje da ne vidi. I otide
Avesalom svojoj kući, i ne vide lice carevo.
<1 Moj. 43:3> <2 Sam. 3:13> <2 Sam. 13:20> <Otkr. 22:4>
25. A ne beše čoveka tako lepa kao Avesalom u svem Izrailju, da ga
tako hvale; od pete do temena ne beše na njemu mane.
<5 Moj. 28:35> <Jov 2:7> <Isa. 1:6> <Dan. 1:4>
26. I kad bi strigao glavu (a imaše običaj svake godine strići je,
jer mu beše teško), merio bi kosu s glave svoje, i bivaše je dvesta
sikala carskom merom.
<2 Sam. 18:9>
27. I rodiše se Avesalomu tri sina i jedna kći, kojoj beše ime
Tamara, i ona beše lepa.
<2 Sam. 18:18>
28. I Avesalom osta cele dve godine u Jerusalimu, a lice carevo ne vide.
29. Tada posla Avesalom po Joava da ga pošalje k caru; ali on ne hte
doći k njemu; i posla opet drugi put, ali on ne hte doći.
30. Tada reče slugama svojim: Vidite li njivu Joavovu pored moje? Na
njoj je ječam; idite i upalite je. I upališe sluge Avesalomove onu
njivu.
<2 Sam. 13:28> <Priče 29:12>
31. Tada se podiže Joav, i dođe k Avesalomu u kuću, i reče mu:
Zašto sluge tvoje upališe moju njivu?
32. Avesalom reče Joavu: Eto slao sam k tebi govoreći: Hodi ovamo da
te pošaljem k caru da mu kažeš: Zašto sam došao iz Gesura? Bolje bi
bilo da sam još onde. Zato da vidim lice carevo; ako li ima kakva
krivica na meni, neka me pogubi.
<1 Sam. 20:8> <Priče 28:13>
33. I otide Joav k caru, i kaza mu. I dozva Avesaloma; a on došavši k
caru pokloni se licem do zemlje pred carem, i car celiva Avesaloma.
<1 Moj. 33:4> <Luka 15:20>
|