1. I od toga drhce srce moje, i odskace sa svog mesta.

2. Slusajte dobro gromovni glas Njegov i govor sto izlazi iz usta Njegovih.

<Jov 37:4>

3. Pod sva nebesa pusta ga, i svetlost svoju do krajeva zemaljskih.

4. Za njom rice grom, grmi glasom velicanstva svog, niti sta odgadja kad se cuje glas Njegov.

5. Divno Bog grmi glasom svojim, cini stvari velike, da ih ne mozemo razumeti.

6. Govori snegu: Padni na zemlju; i dazdu sitnom i dazdu silnom.

7. Zapecacava ruku svakom coveku, da pozna sve poslenike svoje.

<Psal. 111:2>

8. Tada zver ulazi u jamu, i ostaje na svojoj lozi.

9. S juga dolazi oluja, i sa severa zima.

10. Od dihanja Bozijeg postaje led, i siroke vode stiskaju se.

11. I da se natapa zemlja, nateruje oblak, i rasipa oblak svetloscu svojom.

<Jov 26:8> <Jov 36:29>

12. I on se obrce i tamo i amo po volji Njegovoj da cini sve sto mu zapovedi po vasiljenoj.

<Psal. 147:15>

13. Cini da se nadje ili za kar ili za zemlju ili za dobrocinstvo.

14. Cuj to, Jove, stani i gledaj cudesa Bozija.

15. Znas li kako ih On uredjuje i kako sija svetloscu iz oblaka svog?

16. Znas li kako vise oblaci? Znas li cudesa Onog koji je savrsen u svakom znanju?

<Jov 36:29>

17. Kako ti se haljine ugreju kad umiri zemlju s juga?

<Luka 12:55>

18. Jesi li ti s Njim razapinjao nebesa, koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo?

<1 Moj. 1:6>

19. Nauci nas sta cemo Mu reci; ne mozemo od tame govoriti po redu.

20. Hoce li Mu ko pripovediti sta bih ja govorio? Ako li bi ko govorio, zaista, bio bih prozdrt.

21. Ali sada ne mogu ljudi gledati u svetlost kad sjaji na nebu, posto vetar prodje i ocisti ga;

22. Sa severa dolazi kao zlato; ali je u Bogu strasnija slava.

23. Svemoguc je, ne mozemo Ga stignuti; velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muci.

<2 Moj. 33:20> <Jov 36:5> <Psal. 99:4> <Jer. 10:12> <Plac 3:33> <Mat. 11:27> <Jovan 1:18> <Jevr. 12:10>

24. Zato Ga se boje ljudi: Ne moze Ga videti nikakav mudrac.

<Mat. 10:28> <Mat. 11:25>