1. A Jov odgovori i rece:

2. Jos je tuznjava moja odmet? A nevolja je moja teza od uzdaha mojih.

<Jezek. 24:16>

3. O, kad bih znao kako bih nasao Boga! Da otidem do prestola Njegovog,

4. Da razlozim pred Njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga,

<Jov 13:3>

5. Da znam sta bi mi odgovorio, i razumem sta bi mi rekao.

6. Bi li se prema velikoj svojoj sili preo sa mnom? Ne; nego bi mi pomogao.

<Jov 9:19> <Isa. 27:4>

7. Onde bi se pravedan covek mogao pravdati s Njim, i oslobodio bih se za svagda od svog sudije.

8. Gle, ako podjem napred, nema Ga; ako li natrag, ne nahodim Ga;

<Psal. 10:1> <1 Tim. 6:16>

9. Ako na levo radi, ne vidim Ga; ako na desno, zaklonio se, ne mogu Ga videti.

10. Ali On zna put moj; kad me okusa, izaci cu kao zlato.

<Psal. 17:3> <Jakov 1:12>

11. Po stopama je Njegovim stupala noga moja; puta Njegova drzao sam se, i ne zadjoh.

<Jov 6:10> <Psal. 44:18>

12. Od zapovesti usta Njegovih nisam odstupao; cuvao sam reci usta Njegovih vise nego svoj uzitak.

13. Ali kad On sta naumi, ko ce Ga odvratiti? Sta dusa Njegova zazeli, ono cini.

<Jov 34:29> <Prop. 3:14> <Rim. 9:19> <Jakov 1:17>

14. I izvrsice sta je naumio za me; i toga ima u Njega mnogo.

<1 Sol. 3:3>

15. Zato sam se uplasio od Njega; i kad to mislim, strah me je od Njega.

<Psal. 119:120>

16. Bog je rastopio srce moje, Svemoguci me je uplasio.

<Psal. 22:14>

17. Sto ne pogiboh pre mraka? I sto ne sakri mrak ispred mene?

<Jov 6:9>