1. Tada odgovori Elifas Temanac i rece:

2. Ako ti progovorimo, da ti nece biti dosadno? Ali ko bi se mogao uzdrzati da ne govori?

3. Gle, ucio si mnoge, i ruke iznemogle krepio si;

4. Reci su tvoje podizale onog koji padase, i utvrdjivao si kolena koja klecahu.

5. A sada kad dodje na tebe, klonuo si; kad se tebe dotace, smeo si se.

<Price 24:10> <Luka 4:23>

6. Nije li poboznost tvoja bila uzdanje tvoje? I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje?

<Jov 1:1> <Price 3:26>

7. Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebljeni?

8. Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju, to i zanju.

<Psal. 7:14>

9. Od dihanja Bozijeg ginu, i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih.

10. Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi lavicima satiru se.

<Jov 29:17> <Psal. 3:7>

11. Lav gine nemajuci lova, i lavici rasipaju se.

<Psal. 34:10>

12. Jos dodje tajno do mene rec, i uho moje docu je malo.

13. U mislima o nocnim utvarama, kad tvrd san pada na ljude,

<Jov 33:15>

14. Strah poduze me i drhat, od kog ustreptase sve kosti moje,

15. I duh prodje ispred mene, i dlake na telu mom nakostresise se.

<Psal. 104:4> <Mat. 14:26>

16. Stade, ali mu ne poznah lica; prilika bese pred ocima mojim, i cuteci cuh glas:

17. Eda li je covek pravedniji od Boga? Eda li je covek cistiji od Tvorca svog?

18. Gle, slugama svojim ne veruje, i u andjela svojih nalazi nedostataka;

<Jov 15:15> <2 Pet. 2:4>

19. A kamoli u onih koji stoje u kucama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se brze nego moljac.

<1 Kor. 3:7>

20. Od jutra do vecera satru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi.

<Isa. 38:12>

21. Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.