1. A meseca Nisana godine dvadesete Artakserksa cara bese vino pred njim, i ja uzevsi vino dadoh ga caru. A pre ne bejah neveseo pred njim.

<Jezd. 7:1> <Nem. 1:11>

2. I rece mi car: Sto si lica neveselog, kad nisi bolestan? Nije drugo nego tuga u srcu. A ja se uplasih vrlo.

<Price 15:13>

3. I rekoh caru: Da je ziv car do veka! Kako ne bih bio lica neveselog, kad je grad gde su grobovi mojih otaca opusteo i vrata mu ognjem spaljena?

<3 Moj. 26:31> <1 Car. 1:31> <Nem. 1:3> <Psal. 137:5> <Dan. 2:4> <Dan. 5:10> <Dan. 6:6>

4. A car mi rece: Sta hoces? Tada se pomolih Bogu nebeskom,

<1 Sam. 1:13> <Nem. 1:11> <Price 3:6>

5. I rekoh caru: Ako je ugodno caru i ako ti je mio sluga tvoj, poslji me u Judeju u grad gde su grobovi otaca mojih da ga sagradim.

6. A car mi rece, a zena njegova sedjase do njega: Koliko ti vremena treba na put, i kad ces se vratiti? I bi ugodno caru, i pusti me kad mu kazah vreme.

<Nem. 5:14>

7. Potom rekoh caru: Ako je ugodno caru, da mi se da knjiga na knezove preko reke da me prate dokle ne dodjem u Judeju,

8. I knjiga na Asafa, cuvara sume careve da mi da drva za brvna na vrata od dvora uz dom Bozji i za zid gradski i za kucu u koju cu uci. I dade mi car, jer dobra ruka Boga mog bese nada mnom.

<Jezd. 5:5> <Jezd. 10:6> <Jezd. 10:9> <Nem. 3:7> <Price 21:1> <Isa. 66:14> <Dan. 1:9> <Dela 7:10>

9. I tako dodjoh sa knezovima preko reke, i dadoh im knjige careve. A car posla sa mnom vojvode i konjike.

10. A kad to cu Sanavalat Oronjanin i Tovija, sluga Amonac, bi im vrlo mrsko sto dodje covek da se postara za dobro sinovima Izrailjevim.

<Jest. 10:3> <Jer. 41:10>

11. Potom dodjoh u Jerusalim, i bih onde tri dana.

<Jezd. 8:32> <Jezd. 8:36>

12. Pa ustah nocu s nekoliko ljudi, a nikom ne kazah sta mi je Bog moj dao u srce da ucinim u Jerusalimu; i ne imah kljuseta sa sobom osim onog na kome jahah.

13. I izidjoh nocu na vrata od doline, na izvor zmajevski, i na vrata gnojna, i razgledah zidove jerusalimske kako behu razvaljeni i kako mu vrata behu ognjem popaljena.

<2 Dn. 26:2> <Nem. 1:3> <Nem. 3:13> <Nem. 3:14> <Jer. 5:10>

14. Otuda prodjoh na izvorska vrata i na carsko jezero, a onde ne bese mesta da kljuse poda mnom predje.

<2 Car. 20:20> <2 Dn. 32:30> <Nem. 3:15> <Nem. 12:37>

15. Zato jahah uz potok po noci i razgledah zid, pa se vratih na vrata od doline, i tako dodjoh natrag.

<2 Sam. 15:23> <Jer. 31:40> <Jovan 18:1>

16. Ali poglavari ne znahu kuda sam isao ni sta sam radio, jer dotada ne bejah nista rekao ni Judejcima ni svestenicima ni knezovima ni poglavarima ni drugima koji upravljahu poslom.

17. Zato im rekoh: Vidite u kakvom smo zlu, Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem; dajte da zidamo zidove jerusalimske, da vise ne budemo rug.

<1 Sam. 11:2> <2 Car. 25:10> <Nem. 1:3> <Nem. 3:15> <Psal. 44:13> <Isa. 5:5> <Jer. 24:9> <Plac 3:45> <Jezek. 5:14>

18. I kazah im kako je dobra ruka Boga mog nada mnom i reci careve koje mi je rekao. Tada rekose: Ustanimo i zidajmo. I ukrepise im se ruke na dobro.

<2 Sam. 2:7>

19. A kad to cu Sanavalat Oronjanin i Tovija, sluga Amonac i Gisem Arapin, podsmevase nam se i rugase nam se govoreci: Sta to radite? Da se necete odmetnuti caru?

<Psal. 44:13> <Psal. 79:4> <Jer. 41:10>

20. A ja im odgovorih i rekoh: Bog nebeski dace nam srecu, a mi, sluge Njegove ustasmo i zidamo; ali vi nemate dela ni prava ni spomena u Jerusalimu.

<Jezd. 4:3> <Psal. 127:1> <Jovan 4:9> <Rim. 8:31>