1. A kad se to svrsi, pristupise k meni knezovi govoreci: Narod Izrailjev i svestenici i Leviti nisu se odvojili od naroda zemaljskih radi gadova njihovih, od Hananeja, Heteja, Ferezeja, Jevuseja, Amonaca, Moavaca, Misiraca i Amoreja.

<5 Moj. 12:30> <Nem. 9:2>

2. Jer uzese kceri njihove sebi i sinovima svojim, te se pomesa sveto seme s narodima zemaljskim; i ruka svestenicka i glavarska bese prva u tom prestupu.

<2 Moj. 22:31> <5 Moj. 7:3> <Jezd. 10:10> <2 Kor. 6:14>

3. I kad cuh to, razdreh haljinu svoju i plast svoj, i skuboh kosu s glave svoje i bradu svoju, i sedoh tuzan.

<Psal. 143:4> <Isa. 15:2>

4. I skupise se k meni svi koji se bojahu reci Boga Izrailjevog za prestup onih koji dodjose iz ropstva, a ja sedjah tuzan do vecernje zrtve.

<2 Moj. 29:39> <2 Moj. 29:41> <Jezd. 10:3> <Isa. 66:2>

5. A o vecernjoj zrtvi ustah od jada svog u razdrtoj haljini i plastu, klekavsi na kolena svoja rasirih ruke svoje ka Gospodu Bogu svom,

<2 Moj. 9:29> <2 Dn. 6:12> <Dan. 9:21>

6. I rekoh: Boze moj! Stidim se i sramim se podignuti oci svoje k Tebi, Boze moj; jer bezakonja nasa namnozise se svrh glave i krivice nase narastose do neba.

<2 Dn. 28:9> <Jezd. 9:10> <Jer. 51:9> <Dan. 9:7>

7. Od vremena otaca svojih do danas pod krivicom smo velikom, i za bezakonja svoja bismo predani mi i carevi nasi i svestenici nasi u ruke carevima zemaljskim pod mac, u ropstvo, u grabez i u sramotu, kao sto se vidi danas.

<5 Moj. 28:36> <Psal. 106:6> <Dan. 9:6>

8. A sada zacas dodje nam milost od Gospoda Boga naseg, te nam ostavi ostatak i dade nam klin u svetom mestu svom da bi prosvetlio oci nase Bog nas i dao nam da malo odahnemo u ropstvu svom.

<Psal. 13:3> <Isa. 22:23>

9. Jer roblje smo, ali u ropstvu nasem nije nas ostavio Bog nas, nego nam dade te nadjosmo milost pred carevima persijskim davsi nam da odahnemo da podignemo dom Boga svog i opravimo pustoline njegove, i davsi nam ogradu u Judeji u Jerusalimu.

<Jezd. 7:28> <Nem. 9:36> <Psal. 136:23> <Isa. 5:2>

10. Sada dakle sta da kazemo, Boze nas, posle toga? Jer ostavismo zapovesti Tvoje,

11. Koje si zapovedio preko sluga svojih proroka govoreci: Zemlja u koju idete da je nasledite zemlja je necista od necistote naroda zemaljskih, s gadova njihovih, kojima je napunise od kraja do kraja u necistoti svojoj.

12. I zato kceri svojih ne dajite za sinove njihove, i kceri njihovih ne uzimajte za sinove svoje, i ne trazite mir njihov ni dobro njihovo do veka da biste se okrepili, jeli dobra one zemlje i ostavili je u nasledstvo sinovima svojim doveka.

<1 Moj. 18:19> <2 Moj. 23:32> <5 Moj. 7:3> <5 Moj. 23:6> <Is.N. 23:12> <2 Dn. 19:2> <Price 13:22> <Mat. 5:43>

13. I posle svega sto dodje na nas za zla dela nasa i za veliku krivicu nasu, jer si nas, Boze nas, pokarao manje nego sto gresi nasi zasluzuju, i dao si nam ostatak ovakav,

<Jov 11:6> <Psal. 103:10>

14. Eda li cemo opet prestupati zapovesti Tvoje i prijateljiti se s ovim gadnim narodima? Ne bi li se razgnevio na nas dokle nas ne bi potro da ni jedan ne ostane i ne izbavi se?

<2 Moj. 23:32> <Sud. 2:2> <Jovan 5:14> <2 Kor. 6:14> <2 Pet. 2:20>

15. Gospode Boze Izrailjev! Ti si pravedan, jer ostasmo ostatak, kao sto sa vidi danas. Evo mi smo pred Tobom s krivicom svojom, premda se ne moze stajati pred Tobom za to.

<Nem. 9:33> <Psal. 130:3> <Dan. 9:14> <Rim. 3:19>