1. Posle tih stvari i posto se one utvrdise, dodje Senahirim car asirski, i udje u zemlju Judinu, i opkoli tvrde gradove, i misljase ih osvojiti.

<2 Car. 18:13>

2. A kad vide Jezekija gde dodje Senahirim i gde se okrenu da udari na Jerusalim,

3. Ucini vece s knezovima svojim i s junacima svojim da zaroni izvore vodene, koji behu iza grada, i pomogose mu.

<Isa. 22:8> <Naum 3:14>

4. Jer se sabra mnostvo naroda, te zaronise sve izvore i potok koji tece posred zemlje govoreci: Zasto kad dodju carevi asirski da nadju toliko vode?

5. I ohrabri se, te ozida vas zid oboreni, i podize kule, i spolja ozida jos jedan zid; i utvrdi Milon u gradu Davidovom, i nacini mnogo oruzja i stitova.

<2 Sam. 5:9> <2 Dn. 25:23> <Price 25:28> <Isa. 22:9>

6. I postavi vojvode nad narodom, i sabra ih k sebi na ulicu kod vrata gradskih, i govori im ljubazno i rece:

7. Budite slobodni i hrabri, ne bojte se i ne plasite se cara asirskog ni svega mnostva sto je s njim, jer je s nama veci nego s njim.

<5 Moj. 31:6> <Is.N. 1:6> <2 Car. 6:16> <2 Dn. 20:15>

8. S njim je misica telesna a s nama je Gospod Bog nas da nam pomogne i da bije nase bojeve. I narod se osloni na reci Jezekije cara Judinog.

<4 Moj. 14:9> <5 Moj. 20:1> <5 Moj. 20:4> <2 Dn. 13:12> <Psal. 18:2> <Jer. 17:5> <Amos 5:14> <Rim. 8:31> <1 Jov. 4:4>

9. Potom Senahirim car asirski dok bese na Lahisu sa svom silom svojom, posla sluge svoje u Jerusalim k Jezekiji caru Judinom i ka svemu narodu Judinom koji bese u Jerusalimu, i poruci:

<2 Car. 18:17>

10. Ovako veli Senahirim car asirski: U sta se uzdate, te stojite u Jerusalimu zatvoreni?

<2 Car. 18:19>

11. Ne nagovara li vas Jezekija da vas pomori gladju i zedju govoreci: Gospod Bog nas izbavice nas iz ruke cara asirskog?

12. Nije li taj Jezekija oborio visine njegove i oltare njegove, i zapovedio Judi i Jerusalimljanima govoreci: Klanjajte se samo pred jednim oltarom i na njemu kadite?

13. Eda li ne znate sta sam ucinio ja i moji stari od svih naroda na zemlji? Jesu li bogovi naroda zemaljskih mogli izbaviti zemlju svoju iz mojih ruku?

<2 Car. 18:33> <Psal. 115:4>

14. Koji je izmedju svih bogova onih naroda koje zatrse oci moji, mogao izbaviti svoj narod iz mojih ruku, da bi mogao vas Bog vas izbaviti iz moje ruke?

15. Nemojte dakle da vas vara Jezekija i da vas tako nagovara, i ne verujte mu; jer nijedan bog nijednog naroda ili carstva nije mogao izbaviti narod svoj iz mojih ruku ni iz ruku mojih otaca, a kamoli ce vasi bogovi izbaviti vas iz mojih ruku?

<2 Moj. 5:2> <Jovan 19:10>

16. I jos vise govorise sluge njegove na Gospoda Boga i na Jezekiju, slugu Njegovog.

17. A i knjigu napisa ruzeci Gospoda Boga Izrailjevog i govoreci na Nj recima: Kao sto bogovi naroda zemaljskih nisu izbavili svoj narod iz mojih ruku, tako nece ni Bog Jezekijin izbaviti narod svoj iz mojih ruku.

<2 Car. 19:9>

18. I vikahu glasno judejski narodu jerusalimskom koji bese na zidu da ih uplase i smetu da bi uzeli grad.

<2 Car. 18:28> <Isa. 36:13>

19. I govorahu o Bogu jerusalimskom kao o bogovima naroda zemaljskih, koji su delo ruku covecjih.

<5 Moj. 4:28> <Psal. 115:4> <Isa. 10:10> <Jer. 1:16> <Os. 8:5>

20. Tada se pomoli toga radi car Jezekija i prorok Isaija sin Amosov, i vapise k nebu.

21. I posla Gospod andjela, koji pobi sve junake i vojvode i knezove u vojsci cara asirskog, te se vrati sa sramotom u svoju zemlju. I kad udje u kucu svog boga, ubise ga onde macem koji izidjose iz bedara njegovih.

22. Tako sacuva Gospod Jezekiju i narod jerusalimski od ruku Senahirima cara asirskog i od ruku svih drugih, i cuva ih na sve strane.

<2 Car. 19:30> <Psal. 18:48>

23. I mnogi donosahu dare Gospodu u Jerusalim i zaklade Jezekiji caru Judinom; i od tada se uzvisi pred svim narodima.

<1 Dn. 29:25> <2 Dn. 1:1>

24. U to vreme razboli se Jezekija na smrt, i pomoli se Gospodu, koji mu progovori i ucini mu cudo.

<Isa. 38:1>

25. Ali Jezekija ne postupi prema dobru koje mu se ucini, jer se ponese srce njegovo; zato se podize na nj gnev i na Judu i na Jerusalim.

<5 Moj. 8:12> <5 Moj. 8:17> <5 Moj. 32:6> <2 Dn. 24:18> <2 Dn. 25:19> <Jezek. 31:11> <Luka 17:17> <1 Pet. 5:5>

26. Ali se ponizi Jezekija zato sto se bese ponelo srce njegovo, i on i Jerusalimljani, te ne dodje na njih gnev Gospodnji za zivota Jezekijinog.

<2 Car. 20:19> <Jer. 26:18>

27. A imase Jezekija vrlo veliko blago i slavu; i nacini sebi riznice za srebro i zlato i za drago kamenje i za mirise i za stitove i za svakojake zaklade,

<2 Car. 20:13>

28. I staje za dohode od zita i od vina i od ulja, i staje za svakojaku stoku, i torove za ovce.

29. I gradove sazida sebi, i imase mnogo stoke, i ovaca i goveda, jer mu Bog dade veoma veliko blago.

<1 Dn. 29:12>

30. Isti Jezekija zagradi gornji izvor vode Giona, i pravo je svede dole na zapadnu stranu grada Davidovog; i bese srecan Jezekija u svakom poslu svom.

<Isa. 22:8> <Isa. 22:9>

31. Samo kad dodjose poslanici knezova vavilonskih, koji poslase k njemu da raspitaju za cudo koje bi u zemlji, ostavi ga Bog da bi ga iskusao, da bi se znalo sve sto mu je u srcu.

<1 Moj. 22:1> <Isa. 39:1> <Jovan 1:12>

32. A ostala dela Jezekijina i milosti njegove, eto, to je zapisano u utvari proroka Isaije, sina Amosovog i u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim.

<2 Car. 18:1> <Isa. 36:1>

33. I pocinu Jezekija kod otaca svojih, i pogrebose ga iznad grobova sinova Davidovih; i ucinise mu na smrti cast svi Judejci i Jerusalimljani. A na njegovo se mesto zacari Manasija, sin njegov.

<1 Sam. 2:30> <Isa. 14:18>