1. Tada sav narod Judin uze Oziju, kome bese sesnaest godina, i zacarise ga na mesto oca njegovog Amasije.

2. On sazida Elat povrativsi ga Judi posto car pocinu kod otaca svojih.

3. Oziji bese sesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu bese ime Jeholija iz Jerusalima.

4. On cinjase sto je pravo pred Gospodom sasvim kako je cinio Amasija otac njegov.

5. I trazase Boga dokle ziv bese Zaharija koji razumevase utvare Bozije; i dokle god trazase Gospoda, davase mu srecu Bog.

<1 Moj. 41:15> <2 Dn. 24:2> <2 Dn. 29:1> <Dan. 1:17> <Dan. 2:19>

6. Jer izasav vojevase s Filistejima, i obori zidove Gatu i zidove Javni i zidove Azotu; i sazida gradove u zemlji azotskoj i po Filistejima.

<2 Dn. 21:16> <Isa. 14:29>

7. I Bog mu pomoze protiv Filisteja i protiv Arapa, koji zivljahu u Gurvalu, i protiv Amonaca.

<1 Dn. 5:20> <2 Dn. 14:11> <Dela 26:22>

8. I Amonci davahu darove Oziji, i raznese se ime njegovo do Misira, jer osili veoma.

<1 Moj. 19:38> <1 Sam. 11:1> <2 Sam. 8:2> <2 Dn. 17:11>

9. I sazida Ozija kule u Jerusalimu na vratima na uglu, i na vratima u dolu, i na uglu, i utvrdi ih.

<1 Car. 14:13> <Nem. 3:19> <Zah. 14:10>

10. Sazida i u pustinji kule, i iskopa mnogo studenaca, jer imase mnogo stoke u dolinama i u ravnicama, i ratara i vinogradara po brdima i na Karmilu, jer mu mila bese poljska radnja.

<2 Dn. 21:16>

11. I imase Ozija ubojitu vojsku, koja idjase u rat u cetama brojem, kako ih izbroja Jeilo pisar i Masija upravitelj, pod upravom Ananije vojvode carevog.

12. Svega na broj bese glavara domova otackih hrabrih junaka dve hiljade i sest stotina,

13. A pod njihovom rukom vojske tri stotine i sedam hiljada i pet stotina hrabrih vojnika, da pomazu caru protiv neprijatelja.

14. I nacini Ozija svoj vojsci stitove i koplja i slemove i oklope i lukove i kamenje za pracke.

15. I nacini u Jerusalimu bojne sprave vrlo vesto izmisljene da stoje na kulama i na uglovima da mecu strele i veliko kamenje; i raznese se ime njegovo daleko, jer mu se divno pomagase dokle osili.

16. Ali kad osili, ponese se srce njegovo, te se pokvari, i sagresi Gospodu Bogu svom, jer udje u crkvu Gospodnju da kadi na oltaru kadionom:

<5 Moj. 8:14> <5 Moj. 32:15> <1 Sam. 13:9> <2 Car. 16:12> <2 Dn. 16:12> <2 Dn. 25:19> <Avak. 2:4> <Kol. 2:18>

17. A za njim udje Azarija svestenik i s njim osamdeset svestenika Gospodnjih hrabrih ljudi;

<1 Dn. 6:10>

18. I oprese se caru Oziji govoreci: Nije tvoje, Ozija, kaditi Gospodu, nego svestenika sinova Aronovih koji su posveceni da kade; izidji iz svetinje, jer si zgresio, i nece ti biti na cast pred Gospodom Bogom.

<2 Moj. 30:7> <4 Moj. 16:40> <2 Dn. 19:2> <Jer. 13:8> <Mat. 14:4>

19. Tada se razgnevi Ozija drzeci u ruci kadionicu da kadi; i kad se gnevljase na svestenike, izidje mu guba na celu pred svim svestenicima u domu Gospodnjem kod oltara kadionog.

<4 Moj. 12:10> <2 Car. 15:5>

20. I pogleda ga Azarija, poglavar svestenicki i svi svestenici, a on gubav na celu; i brze ga izvedose napolje, a i sam pohita da izidje, jer ga Gospod udari.

<Jest. 6:12> <Dela 21:30>

21. I osta car Ozija gubav do smrti svoje, i sedjase u odvojenom domu gubav, jer bi odlucen od doma Gospodnjeg; a Jotam sin njegov upravljase domom carevim i sudjase narodu u zemlji.

<2 Car. 15:5>

22. A ostala dela Ozijina prva i poslednja napisao je prorok Isaija sin Amosov.

<Isa. 1:1>

23. I pocinu Ozija kod otaca svojih, i pogrebose ga kod otaca njegovih u grobnom polju carskom, jer rekose: Gubav je. I zacari se na njegovo mesto Jotam, sin njegov.

<Isa. 6:1>