Up First Prev Next Last
Prva knjiga Mojsijeva, glava 8.
1. A Bog se opomenu Noja i svih zveri i sve stoke što behu s njim u
kovčegu; i posla Bog vetar na zemlju da uzbije vodu.
<1 Moj. 19:29> <2 Moj. 2:24> <2 Moj. 14:21> <2 Moj. 15:10> <1 Sam. 1:19>
<Psal. 104:7> <Psal. 105:42> <Psal. 136:23>
2. I zatvoriše se izvori bezdanu i ustave nebeske, i dažd s neba
prestade.
<1 Moj. 7:11> <1 Car. 8:35> <Jov 38:37>
3. I stade voda opadati na zemlji, i jednako opadaše posle sto pedeset
dana;
<1 Moj. 7:24>
4. Te se ustavi kovčeg sedmog meseca dana sedamnaestog na planini
Araratu.
5. I voda opadaše sve većma do desetog meseca; i prvog dana desetog
meseca pokazaše se vrhovi od brda.
6. A posle četrdeset dana otvori Noje prozor na kovčegu, koji beše
načinio;
<1 Moj. 6:16>
7. I ispusti gavrana, koji jednako odletaše i doletaše dokle ne
presahnu voda na zemlji.
<1 Car. 17:4>
8. Pa pusti i golubicu da bi video je li opala voda sa zemlje.
9. A golubica ne našavši gde bi stala nogom svojom vrati se k njemu u
kovčeg, jer još beše voda po svoj zemlji; i Noje pruživši ruku
uhvati je i uze k sebi u kovčeg.
<5 Moj. 28:65>
10. I počeka još sedam dana, po opet ispusti golubicu iz kovčega.
11. I pred veče vrati se k njemu golubica, i gle, u kljunu joj list
maslinov, koji beše otkinula; tako pozna Noje da je opala voda sa
zemlje.
<Luka 2:14>
12. Ali počeka još sedam dana, pa opet ispusti golubicu, a ona mu se
više ne vrati.
13. Šest stotina prve godine veka Nojevog prvi dan prvog meseca usahnu
voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovčegu, i ugleda zemlju suvu.
14. A drugog meseca dvadeset sedmog dana beše sva zemlja suva.
15. Tada reče Bog Noju govoreći:
16. Izađi iz kovčega ti i žena tvoja i sinovi tvoji i žene sinova
tvojih s tobom;
<1 Moj. 7:13> <Psal. 121:8>
17. Sve zveri što su sa tobom od svakog tela, ptice i stoku i šta god
gamiže po zemlji, izvedi sa sobom, neka se raziđu po zemlji, i neka se
plode i množe na zemlji.
<1 Moj. 1:22>
18. I iziđe Noje i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova
njegovih s njim.
19. Sve zveri, sve sitne životinje, sve ptice i sve što se miče po
zemlji po svojim vrstama iziđoše iz kovčega.
20. I načini Noje žrtvenik Gospodu, i uze od svake čiste stoke i od
svih ptica čistih, i prinese na žrtveniku žrtve paljenice.
<3 Moj. 11:1> <3 Moj. 11:45>
21. I Gospod omirisa miris ugodni, i reče u srcu svom: Neću više
kleti zemlje s ljudi, što je misao srca čovečijeg zla od malena; niti
ću više ubijati sve što živi, kao što učinih.
<1 Moj. 3:17> <1 Moj. 6:17> <1 Moj. 9:15> <1 Sam. 26:19> <Jov 14:4> <Jov
15:14> <Psal. 51:5> <Isa. 6:5> <Isa. 54:9> <Jer. 17:9> <Rim. 1:21> <Rim.
3:23> <Efes. 2:1>
22. Od sada dokle bude zemlje, neće nestajati setve ni žetve, studeni
ni vrućine, leta ni zime, dana ni noći.
<Prop. 3:2> <Jer. 33:20> <Jer. 33:25>
|